Због чега гром удара у земљу – жути, наранџасти или црвени метео-аларм

Не удара гром двапут у исто место, кажу стари, али кад затутњи грмљавина и ускомеша се све и на небу и на земљи, мало ко размишља о томе да ли ће у коприве или у телевизор. Нема везе да ли сте из Ужица, Београда или неког другог града, кад грми и сева, време се мења. Због чега гром удара у земљу? Стручњаци кажу није ни због телефона, телевизора, шпорета. То је чиста физика.

„Облак је статички наелектрисан позитивним наелектрисањем када се приближи земљи а она се налази на нултом потенцијалу. Значи од милион и нула волти, то је велика разлика потенцијала. Како се облак приближава земљи, ваздух не може више да игра улогу изолатора и долази до пражњења”, рекао је Андреј Чоха, професор у Електротехничкој школи „Никола Тесла”.

Статистички гледано, гром тражи највише тачке на земљи како би се што пре испразнио – дрвеће, бандере, трафостанице, громобране. Не привлаче га електрични уређаји у кући, кажу стручњаци. Свака зграда по закону треба да има громобран, али се не одржавају редовно и често нису у функцији.

„У тим случајевима треба бити од опрезан. Зависи каква је громобранска заштита, да ли постоји фидова склопка, али превентиве ради, не би било лоше искључити уређаје”, рекао је.

Ако је веровати статистици, већа је шанса да добијете седмицу на лотоу него да вас удари гром. Али, што је сигурно – сигурно је! Удари грома су непредвидиви.

Метеоролози прате кретање облака који доносе грмљавину на основу радарских посматрања и тако издају упозорења на опасност од олује. Постоје жути, наранџасти и црвени метео-аларм.

„Жути метео-аларм се издаје за било које подручје у којем се очекује и обичан пљусак са грмљавином, зато што је то потенцијално опасно за људе. Уколико су грмљавински облаци већег интензитета и условљавају град и количину падавина од 20 литара по квадратном метру и олујни ветар између 60 и 100 километара на час, то је наранџасти ниво“, каже Слободан Совиљ из РХМЗ-а.

Црвени метео-аларм се ретко активира због грмљавине, кажу метеоролози. Већ, углавном лети, због високих температура, изнад 38 степени. Тада су чести и летњи пљускови са грмљавином. Ако сте напољу када грми, најсигурнији сте у колима, кажу стручњаци. У кућама нас штите громобрани. Па ко још по невремену иде по медене колаче.