Слонови ословљавају једни друге по имену, открили научници

Научници су већ открили да се делфини и папагаји обраћају једни другима опонашајући оглашавање чланова своје групе, али слонови су први сисари, осим људи, за које се зна да користе имена за чланове свога крда, што не подразумева имитацију, указују истраживачи.

У новом истраживању, међународни тим истраживача користио је алгоритам вештачке интелигенције како би анализирао међусобну комуникацију између слонова два дивља крда у Кенији.

Истраживање „не само да показује да слонови користе специфичне вокализације за сваког појединца, већ да препознају и реагују на позиве упућене њима, а игноришу оне упућене другима“, каже главни аутор студије, Мајкл Пардо, научник са Универзитета Колорадо.

„Ово указује на то да слонови могу да утврде да ли је позив био упућен њима само на основу имена, чак и када је ван њиховог првобитног контекста“, наводи се у саопштењу.

Истраживачи су преслушали „мумлање“ слонова снимљено у националном резервату Самбуру у Кенији и националном парку Амбосели између 1986. и 2022.

Користећи алгоритам за машинско учење, идентификовали су 469 различитих позива, укључујући 101 слона који су упутили позив и 117 који су примили.

Слонови производе широк спектар звукова, од гласног трубљења до тако тихог мумлања које људско ухо не може да чује.

Слонови имена нису увек користили у комуникацији.  Али када су се ословљавали именом, то је често било на великој удаљености и када су се одрасли обраћали младим слоновима.

Одрасли су такође чешће користили имена него младунци, па истраживачи претпостављају да су потребне године да се научи ова вештина.

Најчешћи позив био је „хармонијски богат, нискофреквентни звук“, према студији објављеној у часопису Nature Ecology & Evolution.

Када су истраживачи неком слону пустили снимак пријатеља или члана породице који је дозивао његово име, животиња је одговорила позитивно и „енергично", кажу истраживачи.

Али исти слон је приметно мање одреаговао када је чуо име неког другог слона.

За разлику од несташних папагаја и делфина, слонови нису само имитирали оглашавање онога кога позивају.

Ово указује да су слонови и људи једини за које се зна да измишљају „произвољна“ имена једни за друге.

„Овде наведени докази да слонови користе неимитативне звукове да би означили друге указују на то да имају способност апстрактног мишљења“, наглашава рецензент студије, проф. Џорџ Витемајер.

Истраживачи позивају на додатна истраживања о еволуционом пореклу овог талента, с обзиром на то да су се преци слонова одвојили од примата и китова пре око 90 милиона година.

Упркос нашим разликама, људи и слонови деле многе сличности, као што су „проширене породичне јединице са богатим друштвеним животима, подупрте високоразвијеним мозговима“, наглашава извршни директор организације Спасимо слонове, Франк Попе.

„То што слонови користе имена једни за друге је вероватно само почетак открића до којих ће научници доћи.“