Равнотежа у природи је променљива и никада неће бити дефинисана

Природне појаве карактеришу непрестане осцилације, варијације и промене. Те карактеристике су динамичне и хаотичне, па, иако је појам равнотеже релативан, природа стално покушава да успостави равнотежно стање.

„Живот на Земљи постоји јако дуго. Ако ћемо од оних првих организама, пре неколико милијарди година, током еволуције, се усложњавао и увек је тежио да има неки баланс што се тиче врста и екосистема. Биодиверзитет, који ми често данас помињемо, подразумева ту разноликост живог света.

Када причамо о биодиверзитету јако је битно да поменемо и генетички диверзитет, значи разноликост гена самих у оквиру једне врсте и исто тако екосистема. Много више јединице у односу на саму врсту.

Тако да било која измена, како у саставу врста, тако и у срединским факторима, заправо стимулише прилагођавање“, рекла је доцент Александра Пенезић, Биолошки факултет БУ.

Изумирање врста је део еволутивног процеса, и природна је појава која се дешава миленијумима уназад. Међутим, утицај људске активности на природу постао је толико интензиван да природа не успева да испрати темпо промена и изврши адекватну адаптацију.

„Најнормалније је да неке врсте изумеру које нису прилагођене на дато окружење. Човек појачава тај негативан утицај. Најчешће и ненамерно, задовољавајући неке своје потребе, јер човек је истоврста животиње као и многе друге, али је он заправо, да би себи прилагодио, нарушио станишта многих других врста.

Јединке су ту које морају да нађу начин да се прилагоде или неће више постојати“, рекла је доцент Александра Пенезић, Биолошки факултет БУ.

Када бисмо, хипотетички, овог тренутка зауставили све негативне утицаје на природу и екосистеме, природи би требало много времена да се навикне на то ново стање, колико год оно у теорији било идеално. Тако је и сам појам равнотеже у природи подложан променама, и вероватно никада неће бити коначно дефинисан.