Вране и свраке зазиру од људи и нападају само ако су им младунци угрожени

Није свеједно када се нађемо у блиском контакту са враном или свраком. Да ли је ово доба године када птице нападају људе и зашто, објаснио је гост Београдске хронике, орнитолог др Саша Маринковић.

Сваке године грађани се упозоравају да постоји могућност непријатних ситуацијама са птицама, напомиње гост Београдске хронике, др Саша Маринковић.

„Сада је још рано, птице тек полажу јаја, али проблем може да настане негде од почетка маја до половине јула, када имају младунце. У принципу, гаврани су јако паметне птице. Сматра се да су најпаметнији. Свраке су мање опасне и могу мање да повреде“, додаје орнитолог.

Вране су крупније, али знају да им од људи прети опасност и зато их избегавају и не прилазе. Било је случајева да су вране и свраке нападале људе, али др Маринковић напомиње да су много чешћи проблеми са уједима паса него са нападима птицама.

„Обично када птица нападне, значи да је младунац испао из гнезда и ту је негде у трави, а ми га не видимо и прилазимо му. Довољно је да се удаљимо од младунца и птица ће престати да буде агресивна“, објашњава гост Београдске хрноке.

Птице памте од кога им прети опасност

Такође, птице су и злопамтила. Догодило се у једном београдском вртићу да је васпитачица пронашла угинулу свраку у покупила је да је склони. Друге свраке које су виделе тај призор повезали су васпитачицу са угинулом свраком и после су биле непријатељски настројене према њој.

„Нису јој се осветиле јер свраке памте једно недељу дана, али гавран зна да памти и до три-четири године. Он је много паметнији. Ми данас знамо да они имају самосвест. Значи они могу и да пате као и људи. Тако да су они посебно паметни у живом свету. Данас се гавран пореди са памећу мајмуна. Сматра се да је паметнији од паса“, напомиње орнитолог.

Птице су део екосистема

Птице избегавају људе, а гавран уопште не улази у градове. Али вране и свраке су окупирале градове због хране коју углавном налазе у смећу.

„И тако да је често виђамо по контејнерима. Међутим, колико су штетне оне су јако и корисне. Оне једу и глодаре и део су екосистема и индикатори здраве средине. Ми кад гледамо неку врсту мислимо да је то нешто посебно па кад њу извучемо да нема никакве друге штете. Међутим, то се после показује да је то хармонија у природи, да су они део те природе“, наглашава др Саша Маринковић.