Снег је нападао, значи нема климатских промена?

Обилне снежне падавине протеклих дана проузроковале су саобраћајни хаос у више земаља, између осталог и у Немачкој, где је најтежа ситуација била у Минхену. Неколико стотина летова из главног града Баварске током протеклог викенда је отказано.

На друштвеним мрежама је то такође велика тема, поготово због тога што се истовремено у Дубаију одржава климатска конференција KОП 28. На Иксу (Твитеру) и на Телеграму колају тврдње да је снег заправо доказ за то да загревања Земље или климатске промене нису уопште тако страшне – односно да је све то измишљотина.

Бивши директор немачког јавног сервиса РББ Кен Јебсен, који већ годинама шири теорије завере, крајем октобра је написао: „Па где је то глобално загревање на које нас стално упозоравају и због којег морамо да плаћамо огромне порезе?“

„Десет пута брже од природних климатских промена“

Снег сам по себи није никакав контрааргумент за то да температуре широм света у просеку постају све више – око тога су стручњаци за климу јединствени. Док се ређају измерени температурни рекорди, на Земљи температура расте знатно брже него пре хиљаду година. Према подацима Немачке метеоролошке службе (DWD), просечна годишња температура ваздуха у Немачкој је од 1881. до 2022. статистички доказано порасла за 1,7 степени.

Експерткиња Гудрун Милбахер из DWD-a о томе је за јавни сервис АРД рекла: „Ми смо сада десет пута бржи од природних климатских промена. Промене температура које региструјемо у периоду од стотину година – за то је раније било потребно више од хиљаду година.“ Милбахер додаје да су само промене у протеклих десет година веће од промена које су регистроване од почетка мерења температура.

Топлија зима, мање снега

Зиме ће генерално бити све топлије, напомиње Милбахер, „али упркос томе и даље постоје осцилације које значе да зими може да буде и хладно.“ Наравно да се мора очекивати да ће хладне зиме и снег убудуће бити ређе појаве, додаје она, али и напомиње да то не значи да их неће бити. Осим тога, како објашњава, раст просечне температуре током зиме може да се догађа и „у минусу“, значи и онда када су температуре мање од нуле: „Снегу је свеједно да ли је напољу минус 10 или минус пет степени, важно је само да је довољно хладно“, сумира Милбахер.

Протеклих година све се ређе дешавало да је довољно хладно да пада снег, односно да би се задржао. То потврђују и подаци Немачке метеоролошке службе. Број дана током којих је у пределима који се налазе ниже од 300 метара надморске висине било снежног покривача дебелог бар три центиметра је, према подацима DWD, опао за око 65 одсто.

Подаци Немачке метеоролошке службе за место Оберстдорф у Баварској, који су резултат дугорочних мерења, односно за више од 135 протеклих година, откривају знатан пад број дана током којих је у том насељу било снежног покривача. Између 1961. и 1990. у просеку је тамо било 127 снежних дана, а између 1991. и 2020. просечно само 106 дана са снежним прекривачем дебљим од три центиметра.

Време није клима

У контексту анализе количине снежних падавина и загревања Земље, кључно је да се разликује оно што је време и оно што је клима. Снег је метеоролошки феномен, а само на основу чињенице да пада снег не могу се доносити закључци о клими, односно о климатским променама, каже Петер Хофман, метеоролог из Потсдамског института за истраживање последица климе (ПИК): „И даље постоји могућност да у одређеној констелацији дође до одређених временским прилика, па и да ток зиме буде необичан.“ Како се мења клима, тако се мењају и временске варијабилности, додаје Хофман.

Он процењује да би пораст температуре могао да доведе до тога да убудуће буде и више снега, али то не значи да ће он чешће да пада, већ да ће падавине бити интензивније, обилније. То значи да би због климатских промена снег могао ређе да пада, али да би свеједно (количински) могло да га буде исто као и раније, ако не чак и више. Притом се климатски стручњаци оријентишу и према количини падавина до којих долази због промена климе – посебно током јесени или зиме. Судећи по подацима Немачке метеоролошке службе, просечна количина падавина у Немачкој од зиме 1881/1882. је порасла за 48 милиметара. То је око 26 одсто више кише, али додуше с регионалним разликама. Метеоролози уочавају да се главна сезона падавина полако „помера“ према зимским месецима.

Више снега уместо честог снега

То потврђује и Никлас Хене из „NewClimate“ Института: „Ми сад видимо да током зиме заиста има више падавина.“ То би могло доведе до тога да буде више снега – иако просечно гледано температуре расту. Хофман овако објашњава везу са загревањем планете Земље: „Познато је да због климатских промена владају високе температуре – зато атмосфера може да задржи више влаге када је топло.“ То онда, како додаје, током летњих месеци може да резултира сушама, зато што влага испарава, а киша не пада. А током јесени или зиме се, додаје стручњак, та влага спушта на Земљу у облику екстремних киша, а у случају ниских температура у облику екстремних количина снега.

Снег је притом веома важан за функционисање природе. Ако га нема, то може чак и да утиче на убрзање климатског загревања. Климатски стручњак Моџиб Латиф каже да снежни покривач функционише као некакав велики рефлектор: „Снег и лед рефлектују веома много сунчеве светлости назад према свемиру. Ако се то не догађа, онда површина Земље апсорбује сунчеву светлост.“ Али, снег има још један додатни задатак, напомиње Хофман. Поготово на већим надморским висинама, снег има улогу резервоара воде за онај део године у којем је природи потребна вода. „Ако је зима релативно топла и сува, онда већ у пролеће влада релативна суша, онда када је вегетацији потребно веома много воде.“

Није сваки снег исти…

Иако је снег током зиме важан за екосистем, од велике важности су и карактеристике снега. На пример за то колико снега кровови или друга инфраструктура уопште могу да поднесу. Када владају топлије температуре, снег је нешто „важнији“, објашњава експерткиња Немачке метеоролошке службе Милбахер. Он садржи много воде и зато је и тежи.

С друге стране, због осцилације температуре током зиме снег се не задржава дуго. Често се отопи у року од недељу дана, каже Хофман. А то би, како наглашава, управо због отапања снежних маса могло да повећа опасност од поплава.