Да се профит и заштита природе једнако вреднују – сајам Екомондо

На овогодишњем сајму, поред централне теме отпад као ресурс, понуђена су решења за индустрију која је одговорна за 10 одсто емисије глобалног загађења, а то је модна индустрија, како да постане одрживија, користи мање штетне хемикалије и рециклира, нарочито имајући у виду прогнозе да ће до 2030. та индустрија производити 63 одсто више него данас.

Алармантни су подаци да је Медитерански басен са рекама које се у њега уливају најзагађенији у Европи. Зато су представљена решење за превенцију и смањење пластичног, биолошког и хемијског загађења који завршава у рекама и морима.

Представљене су најновије технологије за рециклажу електричног и електронског отпада, а своје идеје понудили су и истраживачи из Србије.

„Налазимо иновације, презентујемо наш намере за побољшање животне средине у Републици Србији. Овог пута то је збрињавање отпада од хране из ресторана као и споредних производа животињског порекла који су до сада завршавали у исхрани животиња, што негативно утиче на здравље људи, проузрокује болести као што је свињска куга. То ћемо предупредити са примењеним знањем“, рекао је Бојан Глигић, директор компаније "ЕСОТРОН".

„Наш мали научни истраживачки тим је направио биокомпозитне материјале које је презентовао на једној великој европској организацији, учесници једног великог пројекта. Одмах смо добили понуду за иницијацију сарадње. Иначе се ради о биокомпозитном материјалу који је направљен од аграрног отпада и који има потпуну циркуларност, што у ствари значи да добијамо током биоразграње, током процеса биорзградње добијамо материјал од ког је иначе сам полазни композит и сачињен, а који може поново да се користи“, истакла је Ирена Живковић,члан тима "СФЕРИКОН"

„Ја сам из биотехнолошке струке. Ми развијамо производе за пољопривреду који би требало да замене хемијске производе, зато што су ефикаснији, бољи, бржи и мање штетни за употребу. Овде смо дошли да нађемо партнере који би нам помогли у сертификацији и пласману наших производа на европско тржиште", рекао је Дејан Лазић, „Биотех инжињеринг”.

Центар за циркуларну економију Привредне коморе Србије основан је 2017. године, пре неких земаља у Европској унији. Са нама је шеф привредне делегације Синиша Митровић.

Где је Србија у кружној економији у поређењу са лидерима одрживог развоја који су представљени на Екомонду?

„Светска економија је данас само осам одсто циркуларна у штедњи ресурса и то је велика одговорност за будућност. Србија може да буде у свом ДНК своје економије врло захвална томе што ми имамо велик заробљен потенцијал, посебно штедњи енергије, у штедњи природних ресурса, у композитним материјалима. Ми ту видимо велики потенцијал који се може активирати, уз велике промене финансијског оквира- такси и пореза. Надам се да један такав процес иде и са КОП-ом 28 који ће повући црвене линије када је у питању одговор на климатске промене, посебно за локалне заједнице",рекао је Синиша Митровић,руководилац Центра за циркуларну економију ПКС.

Да ли у Србији расте број фирми које циркуларно размишљају?

„Наши индикатори говоре о великом индексу раста компанија које желе да уђу у програме циркуларне економије, посебно у делу промене својих технологија дигитализацији, у штедњи ресурса, у штедњи енергије, у обновљивим изворима енергије. Сајам у Риминију је навигација за јавне политике животне средине у Србији како треба инвестирати, како треба улагати, како мењати амбијент да постанемо конкурентни за европско и за светско тржиште. Ову ћемо шансу, после бројних сусрета, знати да искористимо за потребе за наше ново зелено доба“ ,рекао је Синиша Митровић, руководилац Центра за циркуларну економију ПКС.

Управо сајмови какав је Екомондо воде планету у чистију, здравију, бољу будућност.