Шарени каменчићи са плаже – благо настало из смећа које поново постаје стакло

Они који воле да шетају плажом често међу каменим облуцима уоче шарене и обле, понекад мутне комадиће стакла. Иако сијају у разним бојама „стаклени каменчићи“ су у ствари смеће које је некада било у мору, па су га плиме, осеке и таласи избацили на плажу.

Пре него што се седамдесетих година прошлог века на тржишту појавила пластика за једнократну употребу, већини људи стакло је било омиљени материјал.

Стаклени каменчићи полако нестају с плажа

Чак су и становници старог Египта, Грчке и Рима користили стакло за тањире, флаше, чиније. Неки још памте стаклене флаше у којима су куповали млеко током већег дела 20. века. Те флаше су по употреби, завршавале у смећу.

Пре еколошког покрета 1960. године, депоније смећа у САД и у Европи биле су на отвореном, изложене атмосферским утицајима, киши, ветру. Тако су стаклене флаше и предмети од стакла транспортовани до река, па до мора и океана.

„На путу до океана те флаше би се разбиле при сусрету са камењем и другим чврстим предметима, а њихови мали стаклени фрагменти завршавали су на обалама мора и океана. Изложене ‘раду’  воде оштре ивице су се заобљавале, комадићи добијали нову форму а прозирно стакло мат текстуру“, објашњава климатолог Лори Виден, са Универзитета „Massachusetts Lowell“.

Из песка у стакло, па из стакла у песак

Важно је истаћи да свако стакло настаје као песак, поготово кварцни песак који је или прозиран или млечнобели. Како би се од тог песка добило стакло потребно је фабрички тај песак подвргнути физичким и хемијским процесима, како би се уклонили сви минерали изузев кварца. Затим се у тај кварц додају натријум-карбонат и калцијум, како би се повећале савитљивост и чврстоћа стакла. Тако припремљено стакло спремно је за обраду и обликовање у разне предмете.

Кварц је основни састојак сваког стакла, а отпоран је на различите временске услове.

Стакло које се нађе на морском дну, проведе и по неколико стотина година на том месту, док не стигне до плажа и обала.

Треба истаћи да са новим технологијама у којима је веома заступљена употреба микропластике, стакла има све мање, па и смећа од стакла које стиже до мора и океана.

Пошто се од стаклених каменчића производи и накит, на изложбама се све чешће може приметити вештачко морско стакло које је настало различитим хемијским процесима.

Разлика између правог и вештачког стакла је минимална, али је ипак уочљива. Површина вештачког морског стакла је равномерно матирана и компактне је боје, док се код природног морског стакла виде трагови природе.