Лавине на Хималајима због глобалног загревања постале још смртоносније

Упркос томе што планинарење на великим висинама неизоставно прати ризик од лавина, глобално загревање повећава опасност током сезоне пењања у планинском ланцу Хималаја, упозоравају стручњаци.

Према резултатима недавно спроведене анализа, најмање 564 особе изгубиле су живот у лавинама док су покушавале да се домогну врхова изнад 4.500 метара на Хималајима у последњих пет деценија.

Сужавајући податке на 14 врхова изнад 8.000 метара и неколико других код планинара омиљених врхова изнад 6.000 метара на Хималајима, било је најмање 1.400 смртних случајева између 1895. и 2022. године, од којих је 33 одсто било узроковано лавинама.

Алан Арнет, планинар и хроничар сезона пењања у Непалу, каже да фаталне лавине на популарним врховима, укључујући Еверест, Ама Даблам, Манаслу и Даулагири, нису новина. „Лавине ће се обрушавати низ планине. То се дешава деценијама“, рекао је Арнет.

Учесталост и време када су забележене лавине у последње време, међутим, могу бити предзнак онога што будућност носи за планинарење на Хималајима у свету који се убрзано загрева.

Сезона пењања на централном делу Хималајског масива, где се налази већина популарних врхова, традиционално се одвијала када је време ведро, то јест од марта до маја, пре сезоне монсуна, као и после ње, од септембра до новембра.

Ови периоди се поклапају са сезоном циклона у Индијском океану и донедавно нико није обраћао пажњу на то.

„Висоравни Хималаја заштићене су углавном од утицаја циклона који долазе са Индијског океана јер циклони губе снагу док путују преко копна. Међутим, повремено циклони утичу на унутрашњост хималајских висоравни узрокујући прекомерне снежне падавине, па чак и губитак живота“, истакао је Арун Бакта Шреста, климатолог у Међународном центру за интегрисани развој планинских регија.

Планинари морају водити рачуна о кретањима циклона са Индијског океана

Рокси Метју Кол, климатолог Индијског института за тропску метеорологију, каже да као одговор на брзо загревање у Индијском океану, монсун постаје несталнији, са кратким периодима јаких киша и дугим сушним периодима.

„Циклони у Арабијском мору такође су учесталији, већег интензитета и дужег трајања”, наводи Кол. Са тако очигледним променама у обрасцима монсунских падавина и уз интензивније циклоне који се јављају чешће у Индијском океану, који се брзо загрева, распоред некада предвидљиве сезоне пењања све чешће „испада из колосека“.

„Када смо 1996. године имали катастрофу на Евересту (у којој је осам планинара умрло због јаке мећаве), схватили смо да морамо да размислимо о томе шта се дешава у Бенгалском заливу. Ако се тамо појави циклон, морате га пратити“, рекао је Крис Томер, метеоролог и прогностичар планинарских експедиција на Хималајима.

Према његовим речима, током четири од последњих пет година, морали су да воде рачуна о дешавањима у Бенгалском заливу током сезоне пењања на Еверест.

Подаци указују на то да популарни врхови у централном делу Хималајског масива, укључујући Анапурну и Еверест, као и оне који су под ширим утицајем монсуна, као што је Нанга Парбат на западу планинског венца, већ бележе веома висок ризик од лавина за планинаре.

Свеже и обилне снежне падавине међу главним су узроцима појаве лавина, а када се на овим планинама десе несезонске олује повећавају се и опасност и вероватноћа за смрт оних који се налазе на великим висинама.

Томер, који је израђивао прогнозе сезона пењања скоро две деценије, наглашава да су временски услови били изазовни и пре 20 година, али да је заиста био запањујуће видети количину снега на врховима Манаслу и Даулагири током последњих неколико година.

Области оба врха, последњих година, имале су временске услове који се рангирају међу најекстремније. Ризик од лавина је такође повећан због загревања планете. Према резултатима студије из 2018. године, у којој су, за реконструкцију историје снежних лавина на индијским Хималајима, посматрани годови стабала у недостатку података дугорочних метеоролошких података, више температуре током зиме и у рано пролеће довеле су до повећања учесталости лавина.

Тањи снежни покривач – неравнији терен и већа вероватноћа за повреде

Осим тога, резултати студије из 2021. године указали су на то да лавине могу постати још смртоносније, јер због измењених климатских услова, већа густина снега у влажнијим лавинама може да ограничи дисање затрпаних планинара због чега се шансе за преживљавање смањују. Повреде ће такође постајати све учесталије како снежни покривач постаје тањи, јер због тога храпавост терена расте.

Подручје Хималаја загрева се двапут брже од глобалног просека и стручњаци сугеришу да се може очекивати да ће се нестабилност снежног покривача изазвана климатским променама, што доводи до повећања броја лавина, наставити и у будућности.

Због недостатка дугорочних праћења и лоше документације, као и ограниченог разумевања сложеног односа између климе и потенцијалних покретача обрушавања леда и снежних наноса, стални пораст смртних случајева од лавина не може се дефинитивно приписати ниједном појединачном фактору у овом тренутку, истакао је Јакоб Штајнер, хидролог Конзорцијума Хималајског универзитета и Универзитета у Грацу у Аустрији и један од аутора недавно објављеног рада.

„Толико других ствари се дешава, па је тешко рећи да су то само климатске промене. Али њихов утицај се може видети“, нагласио је Штајнер и најавио свеобухватну евиденцију лавина са циљем да се утврди степен повезаности са већим ризиком по планинаре и њихове водиче који се крећу по овом планинском масиву.