Читај ми!

На нишком гробљу птице страдају од удара струје

Након дојаве грађана да на Новом гробљу у Нишу, са средњенапонског стуба далековода већ неколико дана виси леш настрадале беле роде (ciconia ciconia), орнитолог Друштва за заштиту и проучавање птица Србије (ДЗППС) изашао је на терен и установио да је ситуација много трагичнија. На територији гробља пронашао је више од 10 птица различитих врста, које су страдале од последица електрокуције (струјног удара).

На нишком гробљу птице страдају од удара струје На нишком гробљу птице страдају од удара струје

Иако су службе Електродистрибуције Србије уклониле пријављене лешеве, на територији гробља, испод стубова далековода пронађено је још осам страдалих строго заштићених белих рода, четири гачца (corvus frugilegus) и једна сврака (pica pica), који су заштићене врсте.

Kако на гробљу борави велики број паса луталица, оправдана је претпоставка да је број птица које страдају на мрежаама и стубовима далековода далеко већи од затеченог.

Случајеви страдања птица од електрокуције нису појединачни и ретки, већ се ради о недовољно препознатој опасности која у свету на годишњем нивоу однесе десетине милиона живота птица. Подсећамо да је средином августа 2019. године забележен најмасовнији случај страдања птица на овај начин.

У атару села Поточац код Параћина орнитолози ДЗППС-а пронашли су 134 леша дивљих птица страдалих од електрокуције на средњенапонском воду. Пронађено је чак 44 беле роде, 33 гаврана (corvus corax), 31 чворак (sturnus vulgaris), 16 сивих врана (corvus cornix), шест чавки (corvus monedula), три мишара (buteo buteo) и једна ветрушка (falco tinnunculus).

На основу података Друштва за заштиту и проучавање птица Србије у нашој земљи је од 2012. до 2019. године откривено 310 случајева електрокуције. Међутим, ради се само о случајевима који су откривени и забележени, па су стварне размере проблема далеко веће.

„Ове сцене на гробљу уклапају се у неку општу слику овог проблема у Србији: највише страдају птице из породице врана које траже отворено станиште са појединачним дрвећем које у овом случају замењују стубови. У великом броју страдају и беле роде, поготово младе које још увек вежбају летење, због својих великих крила – слете на стуб да одморе, али онда крилима направе фаталан кратак спој додирујући две фазе или фазу и уземљење. Страдају и друге птице, дневне и ноћне грабљивице које са стубова осматрају и лове“, појашњава Слободан Марковић, орнитолог Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, који је и забележио овај случај.

Решавањем проблема страдања птица на далеководима ДЗППС се бави у оквиру вишегодишњег пројекта Danube Free Sky из LIFE програма Европске уније на којем ради са партнерима из још седам европских земаља. Након одређивања кључних места на којима страда велики број птица, приступиће се решавању проблема изоловањем стубова и заменом опасних елемената безбедним.

„Пратићемо ову локацију и убудуће. Нажалост, верујем да овде птице редовно страдају на путу до градске депонија надомак гробља, где у великој количини отпада из домаћинства проналазе храну. Уколико знамо да постоји место које је потврђено губилиште за велики број птица, а постоје и искуства која тај проблем решавају, онда не видим разлога да се овај проблем не реши и животиње сачувају“, закључује Марковић.

петак, 05. јул 2024.
25° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару