Кратер Етне није рупа него плитки тигањ – зашто треба волети вулкане и посећивати их

Етна је висока око 3.300 метара и један је од најактивнијих вулкана у Европи, са више десетина ерупција у последњих стотину година. Може ли се предвидети ерупција вулкана, има ли везе са земљотресима и како заштитити локално становништво у Јутарњем програму РТС-а, објаснио је Драган Миловановић, професор Рударско-геолошког факултета у Београду.

Како је истакао професор: „Етна се мало промешкољила", то је једна од слабијих ерупција које су непредвидиве. Магма се ствара на неких тридесетак километара испод нас јер нас гура Африка, гура цело Средоземље. У тим дубљим деловима долази до парцијалног стапања стена и на крају се створи једна велика пукотина, нижи притисак, па долази до изливања лаве.

"Ми, нажалост, не знамо цео механизам и положај оса и притисака напрезања. Непосредно пред ерупцију рађају се мали земљотреси, а то је у овом случају, код ове врсте вулкана. Некада су оне непредвидиве, а некада могу бити и континуиране. Стромболи има непрекидну ерупцију и стално грми и галами, док Етна као дама ћути", рекао је професор Миловановић.

Додаје да је ерупција статистички везана за земљотресе, с тим што се део енергије утроши на стапање лаве, акумулира и земљотреса нема. У Јужној и Средњој Америци где је сличан тип вулкана по свом настанку, земљотресе често прати ерупција, тако да су те геолошке појаве међусобно, по настанку повезане и веома честе.

"На Етну треба отићи без обзира на то шта ће се догодити. Она је сигурна, мониторинг постоји. Имате жичару до 2.000 метара. Људи мисле да је кратер рупа, али је он плитки тигањ са рупама из којих ће се изливати лава. Некада лава пронађе и другачији пут", рекао је професор.

Напомиње да се сви подаци бележе и обрађују статистички на нивоу целе планете, сви вулкани се прате.

Живот са вулканом

„Боравио сам више пута на Етни. Људима који живе тамо вулкан је мајка која им је дала тло на коме су најлепше винове лозе, то је тло које се обрађује. Становници под вулканом немају страх, они се прилагођавају мајци природи. Ми имамо страх, али када се дође на вулкан тај страх прелази у дивљење, јер сте на месту где је рођен и створен живот. Ти вулкани постоје јер је планета жива. Они ће трајати док и ми трајемо и оног тренутка када вулкани стану престаће живот на планети коју ми познајемо", закључио је проф. Драган Миловановић са Рударско-геолошког факултета у Београду.