Како да нам градови постану „сунђери“ који упијају негативне ефекте климатских промена

Последице климатских промена, у наредним деценијама, осетиће се и на нашим просторима, од температурних екстрема до пораста количине падавина.

„То ће бити посебно видљиво у току лета када ћемо имати велики број интензивних топлих таласа. С друге стране, ако причамо о падавинама, на годишњем нивоу ћемо имати мање-више исто кише, али ће та киша бити неповољно распоређена. Овако неповољна прерасподела падавина, плус овај додатак са високим температурама“, наводи климатолог, проф. др Владимир Ђурђевић.

Неповољна прерасподела падавина може да повећа ризик од шумских пожара, али такође и од поплава.

„То ће једноставно бити ризик са којим ћемо морати све чешће и чешће да се суочавамо у будућности“, додаје Ђурђевић.

Како би решила проблем поплава, Кина је 2015. године покренула пројекат изградње такозваних градова сунђера. Циљ је да урбана подручја апсорбују и поново искористе најмање 70 процената кишнице.

„Градови сунђери у ствари представљају концепт у урбаном дизајну где покушава да се уведе зелена инфраструктура у градске системе. Зашто је ово битно? Зато што су у градовима природни хидролошки циклуси поремећени, јер имамо велике површине покривене непропусним материјалима, као што су асфалт и бетон, док у природи имамо биљке, имамо коренов систем, земљиште. Тако кад се излучује велика количина падавина, вода се полако слива у подземне воде, док у градовима имамо другачију ситуацију значи да се та вода само слије онако са тих плочника у канализациону мрежу“, објашњава др Милица Перић из Иновационог центра Машинског факултета.

Ни канализациона мрежа није у стању да прими велику количину воде, што доводи до поплава. Зато, поред урбане инфраструктуре у градовима сунђерима имамо и зелене кровове, кишне баште и биоретенционе базене.

„Градови сунђери, само име каже, уводе те неке, где год је то могуће, они уводе те зелене вегетационе појасе или, тамо где то није могуће, примењују се ти порозни материјали“, каже Перићева.

Екстензивни или интензивни зелени кровови подразумевају сађење биљака чија је улога да упију део падавина, смање температуру, филтрирају ваздух и повећају биодиверзитет.

„Пуно градова покушава да се на тај начин прилагоди, па чак и у нашој земљи такође постоје неки покушаји, је л’ тако? То су све пионирски пројекти, али једноставно морамо да почнемо од тих неких малих корака да бисмо видели како ћемо се у будућности односити према овом проблему, пошто ће проблеми у ствари бити само већи и већи“, закључује климатолог Ђурђевић.

Иако концепт градова сунђера није нов, његова имплементација изискује велике промене у постојећој инфраструктури, а времена је све мање јер клима је неумољива.