Европа се загрева два пута брже од светског просека

Овогодишње лето већ је премашило неке температурне рекорде, а континент који се најбрже загрева на планети прошле године забележио је најтоплије лето од када се води евиденција, а врелина је довела до екстремних суша, пожара и смртоносних топлотних таласа.

Статистичка агенција ЕУ „Евростат“ забележила је неуобичајено висок број смртних случајева током прошлог лета, али до сада подаци о смртним случајевима директно узрокованим топлотом нису прецизно израчунати.

Тим научника анализирао је температурне податке и смртност од 2015. до 2022. године у 823 региона од 35 европских држава, у којима живи 543 милиона људи.

Стручњаци са Института за глобално здравље из Барселоне и француског Института ИНСЕРМ користили су моделе како би утврдили смрти узроковане температуром за сваки регион током сваке недеље прошлогодишњег лета.

Дошли су до податка да је 61.672 људи преминуло од топлоте од 30. маја до 4. септембра, наводи се у истраживању објављеном у часопису Nature Medicine.

Прошле године Француска је забележила највећи раст у поређењу са просеком из 2021. године – 2,43 степена Целзијуса.

Швајцарска је на другом месту са 2,30 степени, а прате је Италија и Мађарска са порастом од 2,28 и 2,13 степени Целзијуса.

Највише умрлих од врућине забележила је Италија са 18.010, потом Шпанија са 11.324 и Немачка са 8.173.

Европа топлија за 2,3 степена

Претходна истраживања показала су да се Европа загрева два пута брже од глобалног просека.

Док се читав свет у просеку загрејао скоро 1,2 степена Целзијуса у поређењу са средином 19. века и почетком индустријске револуције, Европа је прошле година била топлија за 2,3 степена у односу на прединдустријски период.

Уколико се овај тренд настави, до 2030. године у Европи ће сваког лета просечно од топлоте умирати 68.000 људи.

До 2040. тај број ће достићи 94.000 људи, а половином века чак 120.000.