Не купују оно што им не треба, возе бицикле и тротинете – Зелени пут Стокхолма

Београд је често на врху листе најзагађенијих престоница, а у истој ситуацији пре 60 година био је и Стокхолм. Данас је једно од најчистијих места за живот захваљујући зеленим иновацијама. Од остатака хране праве биодизел, а из отпадних вода биогас. Само један одсто комуналног отпада заврши на депонијама.

Ништа није за бацање – звучи као крилатица сиромашних, а заправо је начин живота развијеног шведског друштва. Од вртића уче да не купују оно што им не треба. Ствари које не користе прослеђују или прерађују у сировине за нове производе. Биолошки отпад претварају у гориво, струју, топлоту.

„Грађани су веома савесни. Разврставају отпад на стакло, пластику, метал, папир... Радимо и неутралисање влажних марамица и пелена. Највећи проблем је грађевинска индустрија. Да бисмо поново користили што више тог отпада, разврставаћемо га у шест фракција”, каже Ерика Њуган из шведске Агенције за заштиту животне средине.

Седамдесет одсто Шведске је под шумом. У енергију претворе 42 одсто отпада из хране а циљ је 70. У производни ланац се врати 40 одсто коришћене пластике, материјала из гумарске, електронске и грађевиснке индустрије.

Први су произвели такозвани зелени челик уз помоћ водоника уместо фосилних горива.

„Нашли смо нову вредност у иновацијама. БДП је порастао за 85 одсто од деведесетих, иако смо за то време смо смањили емисију угљен-диоксида за 27 одсто. Повећао се број електричних бицикала, имамо модел дељења аутомобила”, рекла је Ђина Хедбрик из шведског Института за истраживање животне средине.

Нерециклирани кућни отпад сортира се инфрацрвеним зрацима у постројењима попут Сораба. Корисници су 11 општина које су и власници фабрике. Приватним компанијама поверавају транспорт и логистику.

„Наш циљ није профит, већ бољи квалитет живота.Дајемо све од себе да достигнемо еколошке циљеве Европске уније о смањењу емисије штетних гасова. Наши власници су општине а велике одлуке у послу доносе политичари, јер је потребан политички притисак да би ово успело. Приватни сектор не може то да ради сам”, изјавио је из Сораба, Стелан Хоглунд.

Без обзира на то колико година, односно генерација, живи у Шведској, грађани поштују систем на који су, чини се, и веома поносни.

Јавни саобраћај у Стокхолму не користи фосилна горива као ни половина путничких аутомобила.

Висока еколошка свест и заједништво у Стокхолму се виде на сваком кораку. Велики број грађана као превозно средство користи градске бицикле и тротинете, без обзира на то да ли су обучени у скупо пословно одело, радничку одећу или спортску опрему.