Арктик је „озбиљно“ болестан – његов лед може да нестане до септембра 2030. године, упозоравају научници

Према досадашњим истраживањима студија моделирања која је објављена у часопису Nature Communications   истиче се да се Арктички морски лед брзо топи још од 2.000 године.

Научници су анализирали и пратили промене отапања леда на Арктику у периоду од 1979. године до 2019. године. Упоређивали су сателитске снимке и климатске моделе како би утврдили да ли се артички лед мењао.

Утврђено је да смањење морског леда настаје као последица загађења које загрева нашу планету.

Главни аутор студије Сеунг Ки Мин који је и професор на Научно-технолошком Универзитету Поханг у Јужној Кореји истакао је да су научници били изненађени када су открили да ће Арктик остати без леда, без обзира на напор истраживача и научника у смањењу емисије гасова. Током лета се лед акумулира, али са првим данима лета он на Арктику почиње да се топи. Његов најнижи ниво је у септембру месецу сваке године, а затим се циклус понавља циклично током године.

„У студији се наводи предвиђање које упозорава да ће Арктик у периоду од августа до октобра најкасније до 2050. године изгубити сву количину леда“, рекао је професор Мин.

У протеклих неколико деценија Арктик се загревао четири пута брже од остатка света, показало је истраживање из 2022. године.

Како су навели стручњаци из Насе, лед се у овој регији топио 12,6 одсто за деценију.

Последице отапања леда на Арктику имаће катастрофалне последице за свет и човечанство. Бели лед одбија сунчеву енергију Земље. Када се лед отопи, океани ће постати тамнији јер ће апсорбовати много топлоте узрокујући додатно загревање атмосфере.

Ова појава се назива „процес повратне спреге“ или „Арктичко појачање“.

„Губитак леда на Арктику имао би за последицу повећање комерцијалног бродског саобраћаја због отварања нових рута. Такође би се неке од ваздушних рута авио превоза морале изменити, са отварањем нових. Све ово довело би до још већег загађења и ефекта стаклене баште“, наводи се у објашњењу Националне управе за океане и атмосферу.

Истрживач и аутор студије из 2022. године, Мика Рантанен с Финског метеоролошког института истакао је да најновија објављена студија користила „нову и најсавременију методологију“ за предвиђање догађаја на Арктику.