Еко криминал и загађење животне средине – закони добри, али негде шкрипи

За годину дана поднето је 17 кривичних пријава против 18 лица за 20 кривичних дела због загађења водотока.

„Имали смо један занимљив случај где је човек продукте производње на фарми емитовао директно у оближњу реку, а и после поступања покрајинских инспектора он се оглушавао о њихове налоге и након тога он је у сарадњи са одговарајућим тужилаштвом ухапшен. Имали смо пример баш што се тиче загађења вода да је преграђивањем односно извођењем грађевинских радова на једној реци у јужној Србији дошло да помора две или три хиљаде комада речне пастрмке из једног рибњака. Имамо такође два или три случаја где је грађевински отпад са више камиона директно избачен у реку“, наводи шеф Одсека за заштиту и сузбијање криминала против животне средине УКП МУП Србије, Новица Недељковић.

Државна ревизорска институција утврдила је да Србија нема сва планска документа за управљање отпадним водама, а највећи загађивачи не пречишћавају отпадне воде и испуштају их у реке, скоро без икакве контроле.

„Три су надлежне инспекције у овој области. То је водна инспекција, санитарна и инспекција за заштиту животне средине. У тим условима, радећи, вршећи свој инспекцијски надзор водна инспекција је имала мали број пријава, а санитарна и инспекција заштите животне средине нису имале пријава код субјеката за непосредно загађење. Имамо примере да субјекти који су имали три пута инспекције и даље испуштају воду немају пријаву и немају дозволу“, објашњава председник Државне ревизорске институције, др Душко Пејовић.

„Ми чујемо да се помор десио евентуално инспекција изађе, узме узорке и то се за нас као риболовце заврши на томе да ће бити утврђени изроци и у случају да се утврди ко је кривац биће покренута одговарајућа процедура за коју не знамо да ли се завршава ефикасним казнама по свој прилици не јер се загађења понављају“, истиче члан УО Уједињених риболоваца Србије, Владимир Стакић.

Главни извори загађења река и осталих водних ресурса у Србији су, комуналне отпадне воде из насеља, али и пољопривреда и индустрија.

„Свакако да су нам највећа опасност технолошки процеси у рударству и хемијској индустрији да је то опасније од свега што може из неког домаћинства да дође“, каже проф. председник Одбора за заштиту животне средине Универзитета у Београду, др Ратко Ристић.

Због испуштања загађујућих и опасних материја у воду или земљиште правна лица се могу казнити новчано од милион и по до три милиона динара.

„Грађани ако сматрају да постоје неки елементи кривичног дела, ако виде помор биљног и животињског света, најадекватнији начин је да се обрате тужилаштву, јер су сви државни органи дужни да и када добију пријаву од грађана доставе тужилаштву“, наводи шеф Одсека за заштиту и сузбијање криминала против животне средине УКП МУП Србије, Новица Недељковић.

Сузбијање кривичних дела против животне средине захтева и међународну сарадњу тако да јединица за сузбијање еколошког криминала сарађује и са Интерполом и Еурополом.