Загађене реке су међудржавни проблем, али и питање савести појединца

Када је изграђена хидроелектрана „Потпећ“, отпада у Лиму готово да није било. Почетком ове године из Потпећког језера извађено је 15.000 кубних метара отпада. Тренутно га нема много, међутим, врло брзо ће се накупити нови, уколико становници који живе у насељима поред Лима наставе да се понашају као до сада и да бацају отпад где год стигну.

Последњих година река се понекад не види од смећа које покупи из насеља дуж тока. Отпад угрожава и рад хидроелектрана.

„Понекад то смеће изазива и хаваријски застој на самим машинама, па смо ван погона, тако да то изазива неке додатне трошкове, и штету ЕПС-у. Ми смо са наше стране са нашом механизацијом уклањамо плутајући отпад са површине језера и у току радова, сваке године ангажујемо додатно рониоце",  рекао је директор Лимских ХЕ, ЕПС.

Три километра пре бране, постављена је ланчаница која задржава отпад.

„Лакше је набројати шта нисмо налазили, али налазили смо од велике количине аутомобилског отпада, кућних апарата, пет амбалаже, дрвне масе, угинулих животиња, па оно све што може чак и медицинског отпада смо налазили, све оно што можете замислити што не треба, то смо нашли“, каже Синиша Лаковић, из удружења „Јастреб“ у Прибоју.

На подручју општине Прибој уклоњено је шест дивљих депонија. Такозвана еколошка бомба депонија Стањевине затворена је и санирана.

„Имамо једну депонију то је градска депонија Дубоки поток која се још користи док се не изгради трансфер станица, одакле ће долазити смеће из четири општине до регионалне депоније Дубоко“, изјавио је Драган Љељен, члан Општинског већа Прибој.

Ово је међудржавни проблем и све док ми то овде очистимо као што је било претходних наврата са по десет, петнаест хиљада кубика смећа ништа неће значити ако се то не реши у садејству са Црном Гором и даље са Босном и Херцеговином. Ми одавде штитимо не само нашу ХЕ Потпећ, штитимо овај бисер и приобаље, штитимо и све енергетске капацитете у Дринском сливу", изјавио је Драган Љељен, члан Општинског већа Прибој.

Црна Гора планира регионални центар за управљање отпадом у Бијелом Пољу.

„То је једно важно инфраструктурно ријешење које треба да унаприједи управљање отпадом, а директна последица ће бити да ће отпада бити мање наравно, па и у ријекама. Паралелно са тим, мислим да ћемо се си сагласити да ниво свијести и културе и односа нашег према животној средини, треба да прати и законска рјешења“, рекла је Ана Новаковић Ђуровић, министарка екологије, просторног планирања и урбанизма Црне Горе.

Како се наводи у Плану управљања водама, постојеће стање билатералне сарадње у сектору вода није задовољавајуће, ни по квалитету ни по обиму.

„Апсолутно да немамо довољно мониторинга у Србији. Од 3.200 водних тела која су тренутно дефинисана за Србију мање од 100 се редовно прати сваке године. Према резултату мониторинга ако од 100 водних тела нађемо да 30 не ваља, вероватно још две и по хиљада не ваља“, каже Првослав Марјановић из Института за водопривреду Јарослав Черни.

Посебно је важно смањење загађења пластиком. За смањење губитака воде у водоснабдевању и повећање прикупљања и пречишћавања отпадних вода потребне су инвестиције од шест милијарди евра.