Рајски врт на 38. паралели и "ничијој земљи"

Између Северне и Јужне Кореје налази се демилитаризована зона, један од најзаштићенијих граница на свету. На простору који се протеже дуж 250 километара, ограђеном минским пољима и бодљикавом жицом, готово да нема било какве људске активности. Та изолација је после 70 година претворила ово подручје у уточиште за бројне биљне и животињске врсте.

Гугл је први пут ове недеље објавио снимке демилитаризоване зоне између две Кореје, нудећи ретку прилику да се види богатство флоре и фауне овог дела „ничије земље“ око 38. паралеле која готово пресеца Корејско полуострво на пола.

Слике су део пројекта који је урађен у сарадњи са неколико корејских институција којим ће између осталог бити обележена 70. годишњица примирја у Корејском рату, када су 1953. обустављена ратна дејства и формирана демилитаризована зона.

Пројекат омогућава гледаоцима да крену на „виртуалну туру“ захваљујући Гугловој апликацији street view, и обиђу локације у близини границе, као што су војни објекти и бункери, али и задивљујуће слике више од 6.100 биљних и животињских врста, од гмизаваца и птица до биљака.

Од 267 угрожених врста у Кореји, 38 одсто живи у демилитаризованој зони, према Гуглу.

„Након Корејског рата, у демилитаризованој зони већ 70 година није било утицаја човека, тако да се природа самостално регенерисала“, наводи се у публикацији. „Као резултат тога, изграђен је нови екосистем који се не може видети у остатку полуострва и постао је светилиште за дивље животиње.“

Међу становницима демилитаризоване зоне је и угрожена врста планинске козе, мошусни јелени са дугим очњацима који обитавају у густим шумама, видре које пливају дуж реке између две Кореје, угрожена врста златних орлова који зиме проводе у настањеном пограничном подручју где им људи обезбеђују храну.

Већину снимака су начиниле атуоматске камере које је инсталирао Национални институт за екологију Јужне Кореје. Године 2019. ове камере су први пут фотографисале младог азијског црног медведа, што је обрадовало истраживаче забринуте за њихов нестанак због пропадања и уништавања природних станишта.

Сеунг-хо Ли, председник Форума демилитаризоване зоне, групе која се залаже за заштиту еколошког и културног наслеђа, рекао је за Си-Ен-Ен да је овај простор постао оаза за птице селице због погоршаних услова на обе стране границе. Сеча шума и поплаве оштетиле су севернокорејску територију, док су убрзан урбанистички развој и загађење имали утицај на природна станишта у Јужној Кореји.

Гуглови снимци такође показују нетакнуте пејзаже разноврсног биодиверзитета.

Велики број корејских и међународних еколошких организација позива на очување демилитаризоване зоне и у наредним деценијама, али тај процес није тако једноставан, јер захтева сарадњу Сеула и Пјонгјанга.