За само један дан пописа птица на Власинској висоравни пребројано 15 врста птица
У току је међународни попис птица који се спроводи и у нашој земљи. Реализује се на влажним стаништима, а једно од таквих јесте подручје Власинске висоравни и језера које је на највишој надморској висини. Друштво за заштиту и проучавање птица Србије обилази локалитете у сарадњи са управљачима и чуварима заштићених подручја.
Позната по биодиверзитету, различитим врстама биљака и животиња, Власина је станиште и многим птицама. У овогодишњем једнодневном попису пребројано је 15 врста птица, око три хиљаде јединки. Највише лиски и звиждара.
„Бројне су биле чегртуше, затим риђоглава патка, ћубаста патка, ћубасти ронац, гњурац, црногрли морски гњурац, крџа. Нон стоп се смењују већа и мања јата овде на води. Претежно, добар део птица кратко борави овде и настави пут, док мањи део борави током целе зиме на Власини“, наводи Новица Станковић, руководилац Чуварске службе ПИО Власина.
До сада је на подручју Власине регистровано око 150 врста, а готово 110 врста птица има статус гнездарица.
Подручје Власине је значајно, како за гнежђење, тако и за сеобу птица. До 1948. године на Власинском блату постојало је једино гнездилиште сивог ждрала на Балкану. Међутим, колонија ждрала нестала је акумулацијом и од тада се повремено виђају само када се селе
Орнитолози често обилазе Власину, редовне су и активности чувара природе.
„Претежно радимо прихрану дивљачи на терену, видите и сами да снега нема, па нема ни деце, зимски распуст пролази“, напомиње Владица Крстић, чувар природе.
„Обилазимо језеро, сад нема рибара зато што се завршила сезона, а нема ни снега, иначе би било више туриста“, доданје Дино Васил, чувар природе.
Тихо је крај Власинског језера, природа мирује, а близу обале је и кућа где је сниман филм Птице које не полете.
Коментари