Чудотворна икона Курскаја већ девет деценија у манастиру Тумане надахњује монахе и вернике

„Ова икона је заиста једна велика светиња и надахњује сваког монаха који жели да се спасава кроз духовни живот и у себи носи силу и снагу сина божјег који је себе дао за спасење свакога, а мајка божја је наша заступница и вечна молитвеница. Где год имате неку њену чудотворну икону, онда су у манастирима радосни монаси, али радује се и народ божји јер осећа силу и помоћ од те светиње“, наводи архимандрит и игуман манастира Тумане Димитрије Плећевић.

Сама икона „Курскаја“ је стара неколико векова, а била је веома поштована у манастиру у близини града Курска, где се вековима чувала и била прослављена.

„Постоји и предање по ком се Свети Серафим Саровски као дечак молио пред овом иконом да би га мајка божја окрепила за монашки живот. У Октобарској револуцији страдале су многе светиње широм Русије, па и манастир у ком се налазила. Монах је на згаришту цркве пронашао нетакнуту икону и пренео је у Србију, најпре у Београд, а на крају у манастир Тумане“, објашњава архимандрит.

Када су током Другог светског рата Руси одлазили икона, како каже, није хтела да пође са њима и остала је као дар и благослов руског православног народа српском.

„Икона је 50-их година казнила једног младог скојевца који се наругао Пресветој Богородици, рекавши да су побожност и вера у бога празне приче. Светлосна стрела из иконе га је погодила као муња, три дана је седео у боловима, тврдећи да га пресвета Богородица кажњава и шиба за злодело. Свима је посведочио да бога има и да се не играју светињом“, каже архимандрит Димитрије Плећевић.

Седамдесетих година у време градње хидроелектране на Ђердапу и трасе пута, икона је украдена од стране двојице ловаца на реликвије.

„Однели су је на запад да је продају, али се вагон у ком су били запалио. Један се угушио у диму, а други је видео икону која гори, али не сагорева у пламену. Уплашио се одмазде божје, вратио је у Тумане, предао монахињама и на одласку из манастира стена га је однела у Дунав“, наводи архимандрит.

Од тада у манастиру постоји један прећутни завет да се о икони и њеном историјату не говори пуно, јер су се монахиње плашиле да не изгубе светињу.

Архимандрит Плећевић додаје и да су небројени брачни парови без порода добили децу молећи се над овом светом иконом, као и да су забележена многа друга исцељења.

Било је и знамења током рата 90-их и бомбардовања Србије.

„Мајка Божја је у време страдања недужног народа појављивала једно силно знамење – руку којом придржава богомладенца Христа је чудесно спустала испод окова, а кад је долазило до мира и престанка сукоба, рука се враћала на своје место. То показује да је ово велика светиња чему је посведочио и сам Јован Шангајски који је у Тумане и пренео, али и старац Тадеј Витовнички који је говорио да је то једна од наших највећих светиња“, истакао је архимандрит Плећевић.

Девет деценија у манастиру Тумане

У недељу на Малу Госпојину биће у девет часова служена литургија, потом ће икона бити изнета испред манастирске цркве.

„Биће служен саборни молебан са водосвећењем, током кога ће у част пресвете Богородице бити освештане латице црвене и беле руже – у знак обожења људскога рода и беле у знак њене вечне девствености – листова ловора и маслине – ловора као знака богородичине небоземне славе, а маслине као знак спасоносног рођења господа од Пресвете Богородице“, наводи архимандрит и игуман манастира Тумане.

Након свега тога, икона ће у литији бити пронета кроз народ да благослови и дотакне свакога ко јој се са вером буде помолио и приступио.

Очекује се да ће доћи више хиљада људи.

„У Туману су честа велика собрања, јер се народ са великом љубављу и вером одазива што значи да воле ту светињу и препознају светитеље, наравно и чудотворну икону Пресвете Богородице. Вера и љубав народа на том месту су очигледни и видни. Велика је радост што та светиња живи пуним плућима, вршећи своју мисију и сведочећи бога живога и веру у овим тешким временима“, каже архимандрит Плећевић.