Ако не палимо гуме, депоније и њиве – имаћемо чистији ваздух

У Немачкој су, након две године, поново дозвољени ватромети за које су Немци потрошили 100 милиона евра.

„Само у тој једној ноћи у ваздух изнад Немачке је за неколико сати отишло више од две хиљаде тона ситних прљавих честица. У ваздух, па онда у наша плућа“, каже Иван Ђерковић, дописник РТС-а из Немачке. 

У Србији се поред славља уз ватромет, петарде и рафале из оружја отишло корак даље. У Новом Саду се, на пример, Божић славио уз паљење тракторских и аутомобилских гума.

Доцент на Хемијском факултету Универзитета у Београду др Константин Илијевић наводи да у тим пожарима настају све загађујуће супстанце које ми иначе испуштамо када се сагоревају фосилна горива.

„Оно што је овде проблем је што настају у вишеструко већим количинама и концентрацијама и због тога је сагоревање гума нарочито опасно. То да ви узмете једну гуму и баците је на депонију је противзаконито, а да је спалите – то не само да је противзаконито, то се коси са здравим разумом“, истакао је Илијевић.

Бојан Симишић из „Еко страже“ каже да добијају разне снимке са терена, које се затим на друштвеним мрежама објаве.

„Међутим, сада смо у овој години имали баш негативну реакцију да су се људи из тих села јављали и да су улазили са нама у дебату и полемику. Они имају јако велики отпор да прихвате информацију да је то нешто што није здраво и да ствара општу опасност“, рекао је Симишић.

ПМ 2,5 честице улазе у крв 

Све је више доказа изведених на основу мониторинга квалитета ваздуха и здравствене статистике, колико отровне честице из ваздуха, посебно када се пале гуме, пластика и други опасан отпад, утичу на здравље.

Бивша директорка Европског центра за животну средину СЗО у Бону прим. др Елизабет Пауновић наводи да су најопасније најмање честице – пречника 2,5 микрона управо зато што оне прелазе из плућа у крв.

„Прелазе ту баријеру, улазе у крвоток, улазе у крвне судове, таложе се у крвним судовима код дугогодишње, вишедеценијске изложености, изазивају болести као што су кардиоваскуларне болести, шлог, болести плућа, рак плућа“, рекла је прим. др Елизабет Пауновић.

Управо због тога је, каже, на нивоу Уједињених нација договорен циљ да се до 2030. значајно смањи смртност од загађеног ваздуха.

Да би се решио проблем аерозагађења из термоелектрана, индустрије, ложишта и саобраћаја потребна су велика улагања и време. Када не би гореле депоније, жетвени остатаци на њивама, каблови да би се издвојио бакар и гуме – свакако бисмо имали чистији ваздух, а за то је потребно само подизање свести.