Плава економија као покретач економског раста

Без воде не можемо, али је не чувамо. Сваке године милиони тона отпада заврше у океанима, што уништава живи свет у њима. У Охридско језеро излива се канализација и индустријске отпадне воде, а слично је са рекама и језерима у целом региону.

„Вода је живот. Вероватно човечанство може да опстане без гаса или нафте, али још није откривена алтернатива за воду. Вода и сунце значе живот. Заштита вода значи заштиту живота на планети. Вода је од суштинске важности за очување економског развоја, живота. Заштита вода је огромна пословна прилика“, каже Зоран Мартиновски, председник Прајм блу ЕСГ института из Македоније.

Међународне финансијске институције подржавају пројекте који воде рачуна о ублажавању климатских промена, превенцији загађења и социјалној једнакости.

„Плава економија се тиче и питања климатских промена, које су највећа претња са којом смо данас суочени. Али то је и огромна економска прилика, а када то кажем мислим на 21 билион долара инвестиција у наредних 15 година. Наравно, туризам је суштински део одрживог економског развоја. За један уложени долар у туризам, имамо три пута већу добит“, истакао је Бодин Булатовић, регионални оперативни менаџер Међународне финансијске корпорације, Група Светске банке. 

Луксузни комплекси прилика за развој земље 

Према речима консултанткиње за развој луксузног туризма Црне Горе, Дијане Челик луксузни хотелски комплекси у Црној Гори утичу на развој земље.

„Поред радних места ту је и брига о животној средини. На пример у Бококоторском заливу смо очистили море од бомби из Другог светског рата“, навела је Дијана Челик.

Производња енергетски ефикасних пловила и изградња и одржавање ветропаркова на мору, прилика су и за бродоградилишта.

„У наутичком сектору имамо пораст од 30 одсто. Радимо на погону на водоник, на лаганим материјалима, на одрживим начинима за коришћење бродова. Требало би да формирамо мрежу одрживих лука“, објашњава Пјетро Анђелини из мреже наутичких компанија у Италији „Навиго“.

У плавој економији је тренутно доминантна индустрија нафте и гаса, али је будућност енергија таласа, плиме и осеке, водоника, уз коришћење енергије ветра и сунца.

„Неопходност је мајка иновација. Нама је, да бисмо решили еколошке проблемене, како у региону тако и у Србији, неопходно да већ позната технолошка решења применимо и код нас како бисмо имали одрживу економију“, наводи др Петар Кочовић, професор Универзитета Унион „Никола Тесла“.

Очекује се да ће се вредност плаве економије удвостручити до 2030. године.

Концепт плаве економије део је европског зеленог договора. Економски потенцијал водених ресурса мери се трилионима евра, али у свему томе је најбитније да оставимо довољно чисте воде за будуће генерације.