Које српско семе ће преживети катаклизму

Норвешки научници већ 12 година прикупљају и чувају узорке семена биљака из целог света.У такозваном „Трезору судњег дана",који се налази у специјалној капсули на удаљеном норвешком острву Спитсберген, у архипелагу Свалбард, складиште се узорци који би ту опстали у случају глобалне катаклизме.

„Норвешка влада је имала толико слуха али и материјалних могућности да понуди напуштен рудник, да обезбеди минус 18. Свалбард је место где летови најсеверније одлазе, па је могуће доспети до тамо. Наменили су то као помоћ за 1.700 банака гена које се чувају широм света", рекла је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, Маја Јечменица, руководилац Банке биљних гена.

Место ове јединствене банке семена је геолошки погодно, није трусно и испод је нивоа могућег топљења леда.

Из Норвешке су понудили свим државама света да пошаљу резерве семена, и у случају катастрофе би било могуће да се са пољопривредом започне наново. Бесплатно је, и уз помоћ још неких међународних организација, Норвешка одржава ту својеврсну „Нојеву барку".

„Дубоко унутра су три коморе и тренутно је тамо 1.050 семена из скоро свих земаља света", додала је Јечменица.

„На нашој држави је да одлучи које би то биљне врсте биле, са којима би ми почели биљну производњу у било ком тренутку, ако се било каква катастрофа деси. Катастрофа не треба да буде глобална, климатских промена смо свесни, оне су неминовне али наша обавеза је да сачувамо све оно драгоцено што потиче из наше земље, што би повратило нашу пољопривреду за случај било какве катастрофе", рекла је Маја Јечменица.

Сматра да би најважније било сачувати семе пшенице и кукуруза, а потом сунцокрет, пасуљ, грашак. Како каже - оно што се обично нађе на нашој славској трпези.

„Те катастрофе не треба да буду не знам каквих размера. Показало се у свету да су катастрофе - локални ратови , недостатак струје, људски фактор који може да закаже, када ви своју колекцију коју чувате - изгубите", објаснила је Јечменица.

Навела је као први пример повраћаја семена Сирију, где је 2015. године нестала банка гена, и где се успело да се обезбеди повратак семена, јер је Сирија имала „кутију" у Свалбарду. Требало је годину дана да се поврати семе из банке гена.

Босна и Херцеговина је већ послала своје узорке. Из Бањалуке су отишла семена пшенице, кукуруза и других биљних врста.

„Наредна вегетациона сезона би за нас представљала могућност да припремимо нашу колекцију и да имамо своје сигурно место у Норвешкој", рекла је Маја Јечменица, руководилац Банке биљних гена.