Мегалодони су били огромни чак и за праисторијске стандарде

Докази о изумрлим и живим врстама ајкула из реда lamniform, којем припада и мегалодон, открили су да је краљ ајкула био не само много крупнији од данашњих врста, већ и да је био за најмање 7 метара већи и од следећог по величини изумрлог члана тог реда.

Данашње ајкуле су свакако патуљасте у поређењу са мегалодоном (otodus megalodon). Највећа жива врста месождерских ајкула, велика бела ајкула (carcharodon carcharias), расте до шест метара дужине, док највећа риба данас – кит-ајкула (rhincodon typus) може да нарасте од 6 до 10 метара.

Већина фосила мегалодона потиче из периода од пре 15 милиона година, а припадници овог реда били су веома распрострањени крајем мезозоика (252 до 66 милиона година) и кенозоика (65 милиона до данас).

Мало се, међутим, зна о анатомији изумрлих врста, јер костури ајкула су сачињени од хрскавица а не костију, па су фосилне остаци изузетно ретки, изузев зуба, објашњава Кеншу Шимада, професор палеобиологије на Универзитету „ДеПол“ у Чикагу.

Величина зуба може да се користи да би се проценила величина тела, јер ајкуле током читавог живота мењају зубе, добијајући нове и веће током времена.

Већа и од највећих 

У новој студији, Шимада и његове колеге направиле су модел по којем су квантификовали однос између дужине тела и величине зуба, узимајући у обзир и дужине и брзину раста живих припадника реда lamniform.

Утврдили су да су многе изумрле врсте биле прилично велике – четири из периода мезозоика и четири из периода кенозоика биле су дуже од шест метара.

Због чега овај ред има толико крупне ајкуле, научници кажу да потенцијално објашњење лежу у репродуктивној стратегији. Јединствено канибално понашање награђује ембрионе који се рано излегну и омогућава им да прилично нарасту у безбедним мајчинским утробама док се хране својом браћом и сестрама.

Али чак имајући ове налазе у виду, мегалодон их и даље надмашује много и у дужини и величини.

„Очекивали смо да мегалодони буду велики", каже Шимада. Оно што нису очекивали јесте да утврде разлику од седам метара између мегалодона и следеће по величини изумрле предаторне врсте ајкула.