„Ветар у леђа“ и „Сунце у оку“, обновљиви извори енергије као вишекратна исплатива инвестиција

Све израженије загађење животне средине, промена климе, пораст цене фосилних горива и предвиђања о њиховом нестанку у блиској будућности, окрећу напоре технологије ка концепту енергетске ефикасности, одрживог развоја и одрживих извора енергије. 

Србија располаже обновљивим изворима енергије Сунца, воде, ветра, геотермалне енергије и биомасе, а зелена енергија је електрична енергија која је произведена искључиво из обновљивих извора.

Дубравка Негре, директорка Европске инвестиоционе банке за Западни Балкан, каже за Портал РТС-а, да је подршка коришћењу обновљивих извора енергије и енергетска ефикасност приоритет, којим „смо се обавезали у Европској унији, како би Стари континент до 2050. постао чистији и декарбонизован. 

„Што се Србије тиче, планирамо да подржимо гасну интерконекцију између Србије и Бугарске, што је важан пројекат за сигурност снабдевања електричном енергијом, не само Србије, него и централне Европе", рекла је Негре.

Негре додаје да је подршка обезбеђена и за мање пројекте, уз сарадњу са комерцијалним банкама, када је реч о коришћењу биомасе, соларним електранама, малим хидроелекртанама које су еколошки одрживе...

Говорећи о финансијским аранжманима са Србијом, Негре наводи да су неки већ опредељени, да би се реализовали пројекти који укључују пречишћавање воде, снабдевање квалитетнијом водом, замену азбестних цеви...

„Опредељено је 50 милиона евра да би се довела боља и чистија вода у преко 25 општина у Србији. Од тих 50 милиона, 10 милиона је бесповратно. Тридесет и пет милиона смо потписали са Градом Београдом, за изградњу канализационе мреже и пречишћавање воде", објаснила је Негре говорећи о фабрици за пречишћавање воде на Палилули.

Када је реч о плановима у сфери заштите животне средине на нивоу републике, Негре сматра да ће их бити доста.

„Имајући у виду обавезе из Поглавља 27, ми смо апсолутно спремни да их подржимо. Наравно, пројекти се прво морају спремити, ми ту помажемо и технички али и кроз бесповратна средства која су у првој припремној фази неопходна", рекла је Дубравка Негре.

Пример је, како наводи, инвестиција вредна 60 милиона евра - фабрика за пречишћавање воде у Новом Саду, где је помоћ. Поред грантова, и техничке природе током припрема пројекта.

„Зелена" али није српска

Велимир Гавриловић, директор компаније „Енергиа гас енд пауер", која је и организатор конференције, каже да су на догађај били позвани и представници банака управо зато да би се стимулисали за сарадњу у финансирању пројеката који подразумевају примену обновљивих извора енергије.

У Србији се око 70 одсто електричне енергије добија у термоелектранама, које су међу највећим загађивачима тврди Гавриловић. Компанија на чијем је челу у Србији снабдева струјом око пет одсто привредних субјеката. 

„Желим да будемо у могућности да великим произвођачима из обновљивих извора, а ту мислим на ветрогенераторе, соларне електране, да понудимо више цене откупа, што је за њих кључно и што им омогућава да улазе у пројекте са дужим хоризонтима", каже за Портал РТС-а Гавриловић.

Ипак, важно је колико је те енергије створено на „зелени начин".

„Од првог дана 2020. године, сваки киловат струје коју испоручимо потиче из обновљивих извора енергије о чему наша компанија има сертификат", рекао је Гавриловић.

Енергија се испоручује домаћим купцима, и јесте „зелена", али није настала у Србији, што је још један од проблема.

„На жалост, највећи део те струје коју ми повлачимо из обновљивих извора и пласирамо на тржиште Србије не потиче из Србије, управо из разлога што је овде на ниском нивоу још увек, инвестирање у обновљиве изворе енергије", објаснио је Гавриловић, додајући да су међу проблемима још и „нелојална конкуренција, нетранспарентност цена, као и инертност бирократије у области енергетике".

На конференцији су присуствовали, између осталих, Јанез Копач, директор Секретаријата Европске заједнице, Жељко Долецек, секретар Асоцијације произвођача електричне енергије из обновљивих ресурса у БиХ и др Александар Јањић.