Ни пандемија није зауставила загађивање планете, човека баш брига за последице

Ових дана бесне пожари у Калифорнији. Пре неки дан у том подручју измерена је температура од 54,4 степена. Досадашњи рекорд је температура од чак 56,6 степени Целзијуса која је измерена у Долини смрти 1913. године, али климатолог Владимир Ђурђевић каже да је тај рекорд доведен у сумњу, као и неки претходни рекорди.

„Када се измери негде температура па се догоди рекорд, онда се проверава укупна метеоролошка ситуација – да ли је могуће да је тако висока температура била. Тако да, тај рекод из 1913. године је тренутно под знаком питања. Ако би тај рекорд био поништен због непрецизних мерења, онда би ово била највиша температура која је икада измерена на планети“, рекао је Ђурђевић.

Наглашава да се у Калифорнији већ неколико година бележе пожари, као и на грчким острвима где скоро сваке године имамо пожаре.

„Климатске промене не изазивају пожаре у смислу да запале ватру, али спремају позорницу да се пожар брзо разбукти и да захвати већу површину зато што због високих температура вода из земљишта лакше испарава, брже се суши тај површински слој разног органиског материјала који је на површини шуме, шуме се брзо суше и цела та атмосфера коју доноси висока температура омогућава да пожари који би у прошлости били мали брзо се распламсају и захвате велике површине“, објаснио је Ђурђевић.

У Калифорнији је ове године оборен и рекорд у површини која је била захваћена тим пожаром, а прошле године смо то видели у Аустралији, додао је Ђурђевић.

Климатске промене помажу да пожари буду разорнији 

Указао је да климатске промене помажу да ти пожари буду разорнији и то је нешто на шта су научници упозоравали и пре неколико деценија.

Додао је да смо ове године имали велике пожаре и у Сибиру, али да се то занемарило јер нема великог броја људи који ту живе, али да велики део екосистема буде нарушен и врло је тешко да се обнови и врати у нормалу.

Извештај „Уједињених у науци 2020“ је донео закључак да ковид 19 није зауставио климатске промене и да ће свет изгледа забележити најтоплијих пет година. На питање да ли то значи да планета није на путу да испуни оно на шта су се људи обавезали, да одрже глобални пораст температуре испод два степена, Ђурђевић каже да тренутно није на путу.

„Тренутно оно што су планови држава и што је потенцијално планирано да се имплементира нас води неком путањом од 2,8 степени, а тренутне политике које се примењују нас воде порасту температуре од три степена. Тако да смо ми прилично далеко и даље од тог циља од два степена. Иако делује да 0,8 није пуно, у тим геолошким климатским размерама то су огромне разлике“, рекао је Ђурђевић.

Угљен-диоксид у атмосфери остаје стотинама, па и хиљадама година

Концентрације гасова са ефектом стаклене баште, које су већ на највишем нивоу, наставиле су да расту. Ђурђевић истиче да ће концентрација угљен-диоксида наставити да расте све док будемо користили фосилна горива.

„Проблем угљен-диоксида је што када га ставите једном у атмосферу он ту остаје стотинама година, за разлику од неких других загађивача као што су рецимо ПМ честице, које ако ветар дуне или ако киша падне, оне буду испране из ваздуха“, рекао је Ђурђевић.

„Угљен-диоскид, када ставите једном у атмосферу, он остаје ту стотинама, па и хиљадама година. Да бисмо то пластичније објаснили – формирање фосилних горива из тог угљен-диоксида који је у атмосфери траје милионима година, тако да су потребне хиљаде године да сав тај угљен-диоксид који смо ми спаљивањем угља вратили у атмосферу природа врати испод површине“, нагласио је Ђурђевић.

Ове године емисије угљен-диоксида у априлу је смањена за четири до седам одсто. Ипак, Ђурђевић каже да то не може трајно да утиче на смањење, јер је прича о нагомилавању угљен-диоксида кумулативна.

„Ми смо привремено само мало успорили тај пораст нивоа угљен-диоксида, али све док га будемо емитовали, његова концентрација ће расти, планета ће бити све топлија и бићемо све више изложени ризицима, као што су рецимо пожари“, истакао је Ђурђевић.

Хоће ли ове године бити рекордно отапање леда на Северном полу

На питање како климатске промене, изазване човеком, утичу на глечере, Ђурђевић каже да сада, током септембра, количина леда на Северном полу доживљава свој минимум.

„Најмањи годишњи минимум је до сада забележен 2012. године, тада је био рекорд када је фалило више од половине тог леда на Северном полу. Ова година је већ на другом месту и с обзиром на то да још десетак дана траје та сезона топљења леда, постоји шанса да ћемо ове године видети минимум леда у арктичком поларном кругу – то је једна од најочигледнијих слика климатских промена“, поручио је Ђурђевић.

Указао је да тај лед који се топи доводи до повећања глобалног нивоа океана, што значи да ће лакше обале да буду плављене. „Тренутно је океан виши за двадесетак центиметара, међутим, када имате олују која подигне високе таласе тих 20 центиметара, значи да вода у копно може да уђе неколико километара више“, додао је Ђурђевић.

Опоравак од пандемије морамо претворити у стварну прилику за изградњу боље будућности – рекао је генерални секретар УН Антонио Гутерес. Ђурђевић напомиње да сада то једино ради Европска унија, која је усвојила Зелени договор и планира да велики новац уложи у зелену економију управо да би покушали да своју емисију угљен-диоксида до 2050. године сведу на нулу.

„Ресурсе којима располажемо треба некако да преусмеримо и да прелазимо полако на технологије које су чисте. То није лак задатак и ти неки циљеви који су пред нама су неких 20-30 година, али је управо ово можда тренутак да се оштрије заокренемо ка том начину размишљања и том начину деловања, јер ће касније бити све теже и теже“, закључио је Ђурђевић.