Поразна чињеница: За пола века уништили смо две трећине популације дивљих врста

Најугроженије су најкрупније животиње у мору и на копну. Живи свет у рекама и језерима нестаје брже од него у океанима и шумама. 

Од 1970. године нестало је 84 одсто слатководних врста.

„Један од највећих фактора угрожавања и даље је та промена природних станишта односно уништавања природних станишта. Ми смо данас у ситуацији да смо скоро 75 одсто Земљине површине на неки начин изменили, тако да се више не ради о природним стаништима него су она значајно уништена, тако да врсте више немају услова за за опстанак. Лов и трговина њима, то је нешто што је заиста проблеми", истакао је Горан Секулић из Светске организације за природу.

Извештај о животу на планети истиче како убрзано уништавање природе, као последица људских активности, има катастрофалне утицаје не само на животињски и биљни свет, него и на људско здравље.

„Свако уништавање врста и њихових станишта се неминовно одражава и на људе. Ми смо кроз читав свој историјски развој тесно повезани, односно упућени на суживот са другим врстама, биљним и животињским, и то нам представља основну хранидбену базу. Међутим у последње време смо сведоци тога да прекомерна, да кажем, експлоатација тих неких дивљих врста пре свега, не гајених, може да доведе до појаве тих неких нових зооноза и болести", упозорио је др Растко Ајтић из Завода за заштиту природе Србије.

У Србији је заштићено хиљаду и 700 врста животиња и 860 врста биљака. Угрожена је готово половина од 350 врсте птица, а највише грабљивице - орао крсташ, сури орао, белоглави суп.

„Кад уништавамо птице уништавамо и екосистем, а човек без екосистемских услуга као што су чиста вода здрав ваздух, плодно земљиште и храна не може да постоји. Лешинари као врста птица која се храни угинулим животињама, у ствари нама чине услугу чишћења природе и спречава ширење неких болести, јер имају пробавни тракт да могу да униште вирусе и микробе", објашњава Алекса Вукићевић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

Смањивање броја сисара, птица, водоземаца, гмизаваца и риба може се зауставити преласком на одрживу пољопривреду и производњу хране, смањењем отпада, једнаким приступом природним ресурсима, и заједничким радом на обнављању и очувању природе.