Читај ми!

Где је најбезбедније на Земљи у случају глобалне катастрофе – научници издвојили четири земље

Научници су анализирали које би земље биле најотпорније у случају нуклеарног рата, удара великог астероида, снажне вулканске ерупције или друге глобалне катастрофе. Истраживање је показало да би највеће шансе за опстанак имала Аустралија, а међу најбезбеднијим земљама су и Аргентина, Бразил и Нови Зеланд.

Где је најбезбедније на Земљи у случају глобалне катастрофе – научници издвојили четири земље Где је најбезбедније на Земљи у случају глобалне катастрофе – научници издвојили четири земље

У случају глобалне катастрофе, попут нуклеарног рата, огромне вулканске ерупције или удара великог астероида, најбоље место за боравак била би Аустралија, показује нова студија.

Истраживачи су анализирали која су места најотпорнија на глобалне катастрофалне ризике – догађаје који би током неколико месеци или година могли да усмрте више од 10 одсто светске популације.

„Овакве врсте катастрофа нису довољно истражене“, јер вероватноћа да ће се догодити није велика, рекао је за Лајв сајенс први аутор студије Флоријан Улрих Јен, истраживач Универзитета у Хагену у Немачкој.

„Због тога их је лако игнорисати“, додао је.

Ипак, такве катастрофе су могуће и, уколико би се догодиле, ниједна земља не би остала потпуно поштеђена, навео је Јен. Међутим, нека места су рањивија од других.

У новој студији, објављеној у часопису Глобал челенџиз, истраживачи су анализирали радове из различитих области, попут безбедности хране, биолошког оружја и вулканских ерупција, како би идентификовали потенцијалне глобалне катастрофалне ризике и факторе који су у прошлости, или у катастрофама мањих размера, помагали заједницама да их преброде. У базу података укључили су и научне радове које су предложили стручњаци из појединих области.

Тим је идентификовао три широке категорије ризика: догађаје који би заклонили сунчеву светлост, попут нуклеарног рата или огромне вулканске ерупције; догађаје који би уништили глобалну инфраструктуру, као што су геомагнетна олуја или масовни сајбер-напад; и биолошке опасности, попут природних или вештачки изазваних заразних болести које би могле да усмрте велики део становништва.

Такви догађаји, написали су аутори, имали би значајне и дуготрајне последице широм света. Многи би довели до глобалне глади услед пропадања усева и распада трговинских мрежа.

„Систем производње и снабдевања храном често је оно што вас на крају докрајчи“, иситче Јен.

Балансирање између различитих ризика

Тим је идентификовао карактеристике које поједине земље чине отпорнијим на катастрофе и способнијим да обезбеде храну свом становништву. Иако, како су аутори написали, „ниједно место на Земљи“ не би било отпорно на све катастрофалне ризике, неке земље би прошле боље од других.

Истраживачи су утврдили да су богатије земље и региони са снажном индустријском базом, који притом нису у великој мери зависни од глобалне трговине, способнији да преброде глобалне катастрофе.

Снажна индустријска база омогућава земљама да саме производе робу коју више не би могле да увозе, чиме постају отпорније.

Важну улогу има и географија. Велика острва имају предност у односу на континенталне територије јер се лакше могу изоловати, али је неопходно и да имају привреду која је барем делимично способна да самостално функционише, навели су истраживачи.

Ако је нека острвска земља веома зависна од међународне трговине, попут Јапана, нашла би се у великим проблемима уколико би глобалне трговинске мреже биле прекинуте, показала је студија.

Поједине земље и региони мање су отпорни на одређене врсте катастрофа, чак и када су богати. На пример, земље које поседују нуклеарне капацитете, попут САД, Велике Британије, Француске, Израела, Русије, Пакистана и Индије, изложеније су ризику од учешћа у нуклеарном рату.

Због тога је Северна хемисфера, на којој се налазе земље Натоа, рањивија на нуклеарни напад од подручја на Јужној хемисфери.

У јужној половини планете има и мање вулкана, док Јужна хемисфера има већу површину под океанима, који делују као климатски амортизер. Због тога су тамошње земље отпорније на последице огромне вулканске ерупције, наводи се у студији.

Глобална отпорност

Постоје фактори који свим земљама помажу да лакше преброде катастрофе, попут демократских процеса и веће равноправности, рекао је Јен.

„Када се овакве катастрофе догоде, морате да доносите исправне одлуке, а то зависи од тога да ли ваша земља има функционалну власт“, објашњава Јен.

„Неједнакост погоршава функционисање власти, јер доводи до ствари попут ривалства међу елитама или слабљења капацитета државе.“

Аустралија се показала као најбоље место за преживљавање катастрофалног догађаја који би десетковао светску популацију.

Налази се на Јужној хемисфери, далеко од подручја на којима би највероватније избио нуклеарни сукоб, иако аутори упозоравају да је савезница САД, што би могло да повећа њену изложеност ризику. Аустралија је истовремено велики произвођач хране, има разноврсне климатске зоне и значајну енергетску инфраструктуру.

Следећа најповољнија места су Аргентина, Бразил и Нови Зеланд.

Нови Зеланд је слабије рангиран од Аустралије јер има активне вулкане, малу индустријску базу и, будући да је окружен водом, изложен је цунамијима. Бразил и Аргентина, с друге стране, имају висок ниво неједнакости и историју политичке нестабилности, написали су аутори.

Истраживачи наводе и да је Исланд био један од кандидата за безбедно уточиште, али га положај на крајњем северу чини рањивим на велике температурне промене уколико би неки катастрофални догађај блокирао сунчеву светлост.

Према студији, САД нису у нарочито повољном положају када је реч о преживљавању глобалне катастрофе.

Због свог географског положаја, земља је изложена претњи од геомагнетних олуја, али и нуклеарног рата. Аутори су указали и на лоше резултате САД током пандемије ковида 19, за које сматрају да су били последица „недостатка политичке воље и слабе друштвене кохезије“.

Дејвид Денкенбергер, директор организације „Алијанса за обезбеђивање хране Земљи у катастрофама“ (ALLFED) и истраживач Универзитета Кентербери на Новом Зеланду, рекао је за Лајв сајенс да нова студија доприноси разумевању будућих ризика тиме што разматра шири спектар могућих катастрофа.

„Ниједна земља није отпорна на сваку катастрофу и то је важан централни закључак“, истиче Денкенбергер.

„Користан наредни корак био би да се квантификују релативна вероватноћа и озбиљност различитих катастрофа, као и значај различитих фактора отпорности, јер ти фактори могу подразумевати значајне компромисе“, навео је Денкенбергер, који је раније сарађивао са Јеном, али није аутор овог рада.

Како повећати отпорност

Иако је мало вероватно да ће се овакве глобалне катастрофе догодити, важно је да буду уврштене у националне регистре ризика и да постоје међународни трговински споразуми за случај да до њих ипак дође, сматра Јен.

„Када се догоде глобалне катастрофе, вероватно бисте морали да реорганизујете систем производње и снабдевања храном – где се храна производи и где се њоме тргује. Шансе да се пронађе добар компромис тек након што се катастрофа догоди делују веома мале“, додаје Јен.

Денкенбергер је изнео сличан став. Према његовим речима, студија „јасно показује да регионална отпорност на глобалне катастрофалне ризике захтева улагање у практичну припремљеност, укључујући отпорност система производње и снабдевања храном, критичну инфраструктуру, координисану трговину и управљање“.

уторак, 08. септембар 2026.
25° C