Вештачка интелигенција успела да дизајнира потпуно нове вирусе који могу да се размножавају

Амерички истраживачи су први пут успешно користили вештачку интелигенцију (АИ) за дизајнирање потпуно нових вирусних генома који су потом у лабораторији показали способност размножавања.

Истраживачи наводе да је створено 16 нових вируса, али да они инфицирају искључиво бактерије и не представљају опасност за људе, пренео је Би-Би-Си.

Научници оцењују да је реч о великом кораку у синтетичкој биологији, који би могао да отвори нове могућности у лечењу болести, али стручњаци упозоравају и на потенцијалне безбедносне ризике.

„Ово је следећи ниво сложености који генеративна вештачка интелигенција може да дизајнира. Први пут је коришћена за стварање комплетног генома који може да се реплицира и обавља функције унутар ћелија“, рекао је за Би-Би-Си ванредни професор на Универзитету Стенфорд Брајан Хи.

Тим са Универзитета Стенфорд одабрао је 302 најперспективнија дизајна које је генерисала вештачка интелигенција и произвео их у лабораторији.

Од њих, 16 је показало способност да уништи бактерију ешерихију коли.

Научници сматрају да би оваква технологија могла да допринесе развоју нових облика лечења бактеријских инфекција које су постале отпорне на антибиотике.

Ипак, стручњаци упозоравају да исти алати отварају питања биолошке безбедности, јер би у будућности могли да падну у руке биотерориста и да се користе за стварање опаснијих организама.

У коментару објављеном уз студију у часопису Science, стручњаци из Центра за здравствену безбедност Универзитета Џонс Хопкинс навели су да резултати покрећу „хитна питања биолошке безбедности и заштите“.

Стручњаци истичу да вируси нису живи организми и да би стварање сложенијих облика живота помоћу вештачке интелигенције захтевало још много испитивања.

Професор Марк Гуел из лабораторије за синтетичку биологију Универзитета Помпеу Фабра у Шпанији оценио је студију као „веома значајну прекретницу“, јер људи први пут почињу да дизајнирају биологију помоћу рачунара.

Према његовим речима, ова технологија би једног дана могла да допринесе стварању нових бактериофага за лечење инфекција, ензима за генетске поремећаје и антитела за имунотерапију.