Први снимци Земљиног квазисателита, кинеска сонда пред великим изазовом слетања
Кинеска свемирска летелица „Тјанвен-2“ снимила је прву фотографију из непосредне близине једног од Земљиних „квазисателита“, астероида Камо'оалева. Међутим, сама фотографија, као и тренутак њеног објављивања, указују на то да би прикупљање узорака са овог свемирског тела могло бити знатно теже него што се првобитно очекивало.
Тајанствена кинеска летелица направила је први снимак из близине једног од Земљиних привремених „квазисателита“ након што је стигла до овог необичног астероида, где би требало да изведе потенцијално прво слетање те врсте у историји.
Мисија предвиђа прикупљање узорака са астероида и њихов повратак на Земљу наредне године. Међутим, мутна фотографија и време њеног објављивања наговештавају да би тај задатак могао бити много компликованији него што се у почетку мислило.
Сонда Кинеске националне свемирске администрације (ЦНСА), названа „Тјанвен-2“, лансирана је 28. маја 2025. године из Центра за лансирање сателита Сичанг на југу Кине, наводи портал Спејс. Њена главна мета је Камоалева, астероид који се брзо окреће и класификован је као Земљин квазисателит.
То значи да кружи око Сунца заједно са нашом планетом, па изгледа као да је гравитационо везан за Земљу, иако то заправо није случај. Реч је о привременом односу – временом ће астероид изгубити усклађеност са Земљином орбитом и удаљити се од наше планете.
ЦНСА је до сада објавила врло мало информација о параметрима и распореду мисије „Тјанвен-2“, а прву фотографију саме летелице поделила је тек неколико седмица након лансирања.
Тек у понедељак, 6. јула, ЦНСА је потврдила да се, након путовања дугог око 400 дана и више од милион километара, „Тјанвен-2“ сада налази у орбити око Камо'оалеве, преноси државна новинска агенција Синхуа, наводећи да је летелица ушла у орбиту астероида још 7. јуна, како се и претпостављало.
Уз саопштење је објављена и прва јасна фотографија Камо'оалеве, снимљена са удаљености од око 20 километара. Мутна слика указује да астероид има пречник од приближно 40 метара, наводи Саут Чајна морнинг пост, што је на доњој граници ранијих процена према којима је могао бити широк и до 100 метара.
Прва очитавања такође сугеришу да је Камо'оалева такозвани астероид гомиле шута, односно тело састављено од мноштва слабо повезаних стена и материјала са нестабилном површином. До сада научници нису били сигурни какав је његов састав и надали су се да има чврсту, стеновиту површину која би омогућила летелици да покуша прво слетање ове врсте применом технике „сидрења и бушења“. Сада се чини да та метода вероватно неће бити примењена.
Тешко слетање
Мала величина астероида, његова крхка структура и брзо окретање додатно отежавају прикупљање узорака, чак и коришћењем других проверених метода. Нова фотографија такође показује да на његовој површини постоји врло мало равних места погодних за безбедно слетање.
„То значајно повећава сложеност процеса узорковања и ризик целе мисије, чинећи задатак много тежим“, навели су представници ЦНСА у извештају који преноси Саут Чајна морнинг пост.
Непотврђена временска линија мисије, која је тачно предвидела датум доласка летелице, наводила је да ће покушај прикупљања узорака почети 4. јула. Међутим, чињеница да се то, по свему судећи, још није догодило додатно указује на то да кинески научници још покушавају да пронађу најбољи начин за узорковање.
Званичници ЦНСА саопштили су да ће сонда „постепено спроводити детаљнија научна истраживања како би прикупила податке о облику астероида, његовом саставу и унутрашњој структури, чиме ће бити постављени темељи за наредне операције прикупљања узорака“.
Уколико „Тјанвен-2“ успе да прикупи материјал, узорци ће бити послати ка Земљи у капсули током проласка поред наше планете у новембру 2027. године. Капсула ће ући у атмосферу брзином од око 43.500 километара на сат.
Тиме би Кина постала трећа држава која је успешно донела узорке са астероида на Земљу, после Јапана, који је 2020. године вратио узорке са астероида Рјугу, и Сједињених Америчких Држава, које су 2023. године допремиле материјал са астероида Бену.
Научници се надају да ће узорци помоћи у разоткривању тајни раног Сунчевог система, као и објаснити како су кључна једињења, попут органских молекула и воде, доспела на Земљу. Такође би могли пружити нове информације о још седам познатих квази-месеца који заједно са нашом планетом круже око Сунца.
Поједини стручњаци раније су изнели теорију да би Камо'оалева могла бити фрагмент Месеца који је одломљен током древног удара метеорита. Други истраживачи чак покушавају да утврде из ког лунарног кратера астероид потиче и надају се да ће узорци потврдити ту хипотезу.
Коментари