Џеф Безос има план за спас планете: Преселити сву прљаву индустрију на Месец

Џеф Безос је у среду изашао на бину на конференцији ВиваТек (VivaTech) у Паризу како би изнео став да човечанство мора да се пресели на Месец, а на крају и даље, не само због истраживања већ и да би спасило планету од негативних последица технологије и индустрије на животну средину.

Говорећи на конференцији један од најбогатијих људи на свету описао је Месец као „поклон" који би могао да помогне у убрзању економског раста, а истовремено да сачува нашу планету како би била погодна за живот.

Колонизација Месеца један је од кључних циљева Безосове приватне свемирске компаније „Блу ориџин”, мада је ово први пут да је јавно говорио о индустријализацији нашег небеског суседа.

„Наша дугорочна визија, наш сан, јесте да се све индустрије које загађују могу обављати ван Земље", рекао је технолошки могул.

„Ова наша планета-башта може бити враћена у стање пре индустријске револуције. То је једини аспект у којем је свет данас гори него што је био пре 500 година", додао је Безос.

Зашто Месец пре Марса

Његова порука је била недвосмислена у вези са редоследом, наиме да Месец долази пре Марса и да би прескакање тог корака била грешка.

Близина Месеца, до ког се може доћи за три и по дана, чини га доступним у било које време, а не једном у две године као Марс, а његова слаба гравитација га чини неопходном успутном станицом.

„Када прескачете кораке, то вас заправо не чини бржим“, рекао је Безос. „То је нека врста поклона. Толико је близу Земље.“

Материјали подигнути са лунарне површине захтевају 28 пута мање енергије по килограму од оних лансираних са Земље, приметио је. Та бројка чини Месец не само одредиштем већ и потенцијалним добављачем за мисије у дубљи свемир.

Истакао је и програм „Аполо“. Првобитна слетања на Месец су била ствар геополитике и трке са Совјетским Савезом, за шта је потрошено 4,5 одсто америчког савезног буџета и на крају су се показала као неодржива.

Оно што „Блу ​​ориџин“ сада покушава, тврдио је, категорички је другачије – не спринт вођен ривалством, већ трајно решење вођено нужношћу.

„Сада је право време. Да се ​​заиста упустимо у то и одемо да останемо.“

Лунарни ресурси и нова свемирска економија

Економска логика Месеца, према Безосовим речима, једнако је убедљива као и еколошка.

Залеђена вода на Месецу, која се види из орбите, а ускоро ће бити испитана изблиза, могла би да се претворити у течни кисеоник – једно од кључних погонских горива за путовања у дубоки свемир – што би трошкове лансирања знатно снизило у односу на цене подизања са Земље.

Површина Месеца, бомбардована четири и по милијарде година метеоритима, садржи практично сваки минерал потребан за изградњу инфраструктуре у свемиру.

Визија милиона људи у свемиру

Дугорочна визија коју је скицирао била је свеобухватна: велика свемирска станишта каква је први предложио физичар Џерард О'Нил 1970-их, у којима хиљаде или чак милиони људи живе и раде у орбити, рачунарска инфраструктура изграђена у свемиру, соларна енергија генерисана ван атмосфере и чипови произведени у свемиру који информације емитују назад на Земљу.

Марс и даља одредишта би уследили, али тек када се поставе темељи на Месецу. „Градићемо колоније на Марсу и тако даље“, рекао је Безос. „Месец је важан први корак.“

Вештачка интелигенција као покретач индустрије у орбити

Такође је искористио учешће на конференцији да би се осврнуо на „Прометеј", стартап за вештачку интелигенцију које је суоснивао прошле године, које је описао као алат за сажимање инжењерског циклуса, са циљем убрзања циклуса физичке производње.

За разлику од великих језичких модела обучених на тексту, како је навео, „Прометеј“ је изграђен на инжењерски специфичним подацима погодним за пројектовање физичких објеката, са циљем драматичног убрзања темпа проналазака.

Према његовим речима, једна од првих индустрија која би се преселила у свемир били би дата центри, неопходни за напајање и развој вештачке интелигенције. Његов колега, предузетник у области свемирских технологија Илон Маск, такође је изразио намеру да изгради инфраструктуру за вештачку интелигенцију у свемиру, тврдећи да је то „једини начин за скалирање" ове технологије.

ВИ неће укинути послове, већ створити мањак радника

За разлику од многих водећих личности из света технологије, Безос је тврдио да вештачка интелигенција неће довести до масовног губитка радних места. Уместо тога, сматра да би могла да створи недостатак радне снаге због повећане потражње.

„Знам да постоји велика забринутост, чак и међу паметним људима, да ће вештачка интелигенција учинити људе сувишним. У потпуности се не слажем са тим ставом. Мислим да ће, заправо, вештачка интелигенција створити мањак радне снаге", нагласио је Безос.

Од визије до конкретних корака

Ове идеје нису само теоријске. Компанија „Блу ориџин” је раније ове године открила своје планове за постављање дата центара у свемиру, подневши званичан предлог америчким регулаторима за изградњу мреже од више од 50.000 сателита за подршку радним оптерећењима вештачке интелигенције.

Поред тога, фирма је обезбедила вишегодишњи уговор са агенцијом НАСА, вредан неколико милијарди долара, за развој возила за лансирање и слетање у оквиру програма Артемис, који има за циљ повратак људи на површину Месеца пре краја ове деценије.

Прошлог месеца, америчка свемирска агенција доделила је компанији „Блу ориџин” и посебан уговор вредан стотине милиона долара за испоруку два ровера на Месец, који би требало да пруже подршку будућим астронаутима на лунарној површини. Ово партнерство показује све веће ослањање владиних агенција на иновације и капацитете приватног сектора у истраживању свемира.

Безосова идеја о колонизацији свемира ради спаса Земље није нова; он је о њој говорио још од свог матурског говора 1982. године. И док заговорници истичу да би лунарна колонија могла да осигура опстанак човечанства и отвори приступ новим ресурсима, критичари упозоравају на опасности понављања грешака из историје колонизације на Земљи.