Научници корак ближе универзалној вакцини за прехладу, грип, ковид и алергије

Тим са Универзитета Станфорд је тестирао своју „универзалну вакцину“ на животињама и још увек треба да спроведе клиничка испитивања на људима, пре него што се може доказати да је безбедна и ефикасна.
Вакцинисане животиње су биле заштићене од ковида и других коронавируса, стафилокока, ацинетобактер бауманије (који може изазвати инфекције крви, уринарног трактг, плућа или рана) и кућних гриња.

Нова студија, објављена 19. фебруара у часопису Science, описује вакцину у облику назалног спреја која делује другачије од већине вакцина.

Стандардне вакцине тренирају имуни систем да препозна специфични антиген, као што је протеин на површини вируса. Имуни систем затим тренира ћелије да памте и нападају тај антиген ако наиђу на њега. Ово доводи до значајне, али прилично уске имунолошке одбране – која може да буде осујећена ако циљни антиген мутира током времена.

Поједини научници раде на вакцинама које циљају антигене који су „високо конзервирани“ између вирусних сојева, што значи да се антиген не мења много током времена и изгледа слично од вируса до вируса. Такве иnjекције би потенцијално могле да циљају многе вирусе грипа или многе коронавирусе одједном, на пример.

Али научници који стоје иза нове вакцине у облику спреја за нос усвојили су другачији приступ: уместо да циља само „адаптивни“ имуни систем, који памти специфичне антигене, она такође појачава урођени имуни систем, генеричку, прву линију одбране.

„Оно што је изванредно код урођеног система је то што може да заштити од широког спектра различитих микроба“, наводи у саопштењу виши аутор студије др Бали Пулендран, професор микробиологије и имунологије на Медицинском факултету Универзитета Станфорд.

Тестирање предности вакцине старе више од једног века

Идеја о вакцини која активира и урођени и адаптивни имунитет није потпуно нова. Добро је познато да вакцина против туберкулозе, названа Bacillus Calmette-Guérin (BCG), покреће ову двоструку заштиту. Заправо, због тог ефекта, научници су тестирали да ли БСЖ може да пружи широку заштиту од ковида 19 у раним данима пандемије.

Проф. Пулендран и колеге су претходно проучавали БСЖ вакцину на мишевима и открили да је инјекција изазвала да имуне ћелије у плућима емитују специфичне сигнале. Ови сигнали су подстакли урођене имуне ћелије у плућима да остану активне неколико месеци, уместо да се смире након само неколико дана.

Нова вакцина у облику спреја за нос – названа GLA-3M-052-LS+OVA – делује тако што имитира те посебне сигнале. Такође садржи безопасни антиген протеина јајета који помаже у позивању правих имуних ћелија у плућа. Тим је открио да су мишеви којима су дате три дозе вакцине током три недеље били заштићени од SARS-CoV-2 (вируса који изазива ковид 19) и других коронавируса, бактерија Staphylococcus aureus и Acinetobacter baumannii, и алергена из кућних гриња најмање три месеца након тога.

Када су били изложени овим клицама и алергену, вакцинисани мишеви су били заштићени припремљеним урођеним имуним одговором и такође су брзо развили адаптивни имуни одговор. Поређења ради, невакцинисани мишеви су прошли много горе – као одговор на вирусе и бактерије, имали су озбиљну упалу плућа, губитак тежине и ризик од смрти, а као одговор на алергене, имали су израженије алергијске реакције и накупљање слузи.

Неопходна клиничка студија на људима

Проф. Пулендран је такође нагласила да су до сада тестови вакцине рађени на лабораторијским животињама и да је потребно више рада да би се истраживање пренело на људе.

„Ако се на крају покаже безбедном и ефикасном код људи, потенцијални утицај би могао бити трансформативан: поједностављивање сезонске вакцинације и побољшање спремности за нове респираторне претње“, рекао је проф. Пулендран за Genetic Engineering and Biotechnology News.

Професор сматра да би две дозе вакцине вероватно биле довољне за људе, наводи се у саопштењу истраживача Универзитета Станфорд, а др Пулендран процењује да би вакцина могла бити доступна за пет до седам година, уколико буде довољно средстава за наставак истраживања.