Најранија копнена створења уживала и у салати – нису сви били месождери пре 307 милиона година

Пре 307 милиона година, један чудни тетрапод (копнени кичмењак са четири ноге) био је међу најранијим познатим копненим створењима која су била спремна да пробају биљке. У питању је тираноротер хеберти (Tyrannoroter heberti).

До времена када су се први кичмењаци искобељали из воде, пре око 370 милиона година, биљке су више од 100 милиона година живеле прилично мирно на копну. Срећом по биљке, животиње које су тада ходале Земљом биле су задовољне оним што су дуго имале на менију – еонима су прождирале једна другу, али било је само питање времена када ће нешто еволуирати у правцу љубитеља биљака.

Скенирањем лобање фосила откривено је да је тираноротер био једна од првих животиња које су јеле мање меса. Његови зуби и вилица били су добро прилагођени претежно биљној исхрани.

„Ово је један од најстаријих познатих четвороножаца који је јео поврће“, каже Арџан Ман, еволуциони биолог у Музеју Филд у Чикагу и један од аутора студије која описује фосилне остатке тираноротера хебертија.

„То показује да експериментисање са једењем биљака сеже све до најранијих копнених тетрапода – древних рођака свих копнених кичмењака, укључујући и нас.“

Упркос свом застрашујућем имену, тираноротер је вероватно био дугачак само око 25 центиметара. Научници верују да припада групи животиња званих пантилиди, које су биле у сродству са последњим заједничким претком гмизаваца и сисара.

„Пантилиди су из друге фазе постојања животиња на копну, када су се животиње трајно прилагодиле животу на сувом“, објашњава Ман.

Уста препуна зуба за обраду биљне хране

Палеонтолози су открили лобању тираноротера унутар фосилизованог пања у Новој Шкотској, у Канади. Истраживачи су у оквиру нове студије спровели микро-скенирање високе резолуције лобање како би видели шта ће открити зуби.

Уз низ зуба уобичајеног изгледа, дуж виличне кости тираноротер је имао коштане плоче (познате и под називом денталне батерије) на непцу и у доњој вилици. Као што се видело код многих каснијих биљоједа, укључујући диносаурусе, ове плоче су се трљале једна о другу како би млеле чврст биљни материјал.

„Били смо веома узбуђени када смо видели шта се крије у устима ове животиње након скенирања – уста препуна додатних зуба намењених дробљењу и млевењу биљне хране“, каже Хилари Мадин, палеонтолог Универзитета Карлтон у Канади и водећа ауторка студије.

Тираноротер је можда био вегетаријанац, али вероватно није био веган, наглашавају истраживачи у раду објављеном у стручном часопису Systematic Palaeontology. Вероватно није одбијао оброк који се састојао од инсеката или зглавкара када би се указала прилика.

У ствари, склоност ка биљној исхрани можда дугује својим прецима који су јели та створења. Денталне батерије су могле еволуирати као начин да се згњече ти чврсти егзоскелети, пре него што је нека радознала животиња схватила да то ради и када загризу биљке.

А пошто су се инсекти хранили биљкама, прождирањем њих могло је да буде припрема тетрапода, односно њихових црева за нови начин исхране, јер су једући инсекте уносили прави микробиом за варење целулозе.

Занимљиво је да су, након што су истраживачи код тираноротера идентификовали зубне структуре које су могле служити за уситњавање биљне хране, поново испитали друге примерке пантилида и пронашли сличне карактеристике. То укључује и фосилне остатке старе чак 318 милиона година.

„Ови налази, као и закључци још неколико недавних студија, пружају директне доказе да треба да се размотре пређашње претпоставке о времену појаве биљоједа међу тетраподима“, закључили су аутори студије.