Храна све калоричнија али неквалитетнија због пораста употребе угљен-диоксида у узгоју

Више угљен-диоксида у животној средини чини храну калоричнијом, али мање хранљивом, а такође и потенцијално више токсичном, показали су резултати студије.

Стере тер Хар, предавач на Универзитету у Лајдену у Холандији, и други истраживачи ове институције створили су метод за поређење више студија о реакцијама биљака на повећане нивое CO2.

Резултати су, рекла је др Тер Хар, били шокантни: иако се приноси усева повећавају, они постају сиромашнији када су хранљиве материје у питању. Док нивои цинка посебно опадају, ниво олова се повећава.

„Видети колико су драматичне неке од нутритивних промена биле и како се то разликовало међу биљним врстама било је велико изненађење. Не видимо да је ту само дошло до једноставног смањења концентрације, већ је реч о потпуној промени у саставу наше хране... Ово такође намеће питање да ли би требало да на неки начин прилагодимо своју исхрану или начин узгоја или производње наше хране“, објаснила је у изјави за Гардијан др Тер Хар.

Иако научници већ деценију испитују ефекте веће количине угљен-диоксида у атмосфери на биљке, њихов рад је тешко упоредити.

Ново истраживање је поставило оквире базичног мерења на основу запажања да гас највероватније има линеаран ефекат на раст, што значи да ако се ниво CO2 удвостручи, повећава се и ефекат на хранљиве материје. Ово је омогућило поређење скоро 60.000 мерења на 32 хранљиве материје у укупно 43 усева, укључујући пиринач, кромпир, парадајз и пшеницу.

„Иако је било много података из претходних студија, било је мало одговора“, нагласила је др Тер Хар. „Ове студије су користиле упарене експерименте, где су биљке гајене под идентичним условима, осим једне ствари: нивоа CO2. Ово даје увид у могуће промене, али величине узорака су обично биле премале да би се из њих извели закључци. Поређење ових појединачних студија једне са другом било је тешко јер, као што знамо, основна вредност CO2 континуирано расте у нашој атмосфери, што значи да се основна вредност у овим експериментима такође повећава.“

Њихово „основно“ мерење било је концентрација CO2 од 350 јединица по милиону – што се понекад назива последњи „безбедни“ ниво. Упоредили су ово са концентрацијом од 550 делова на милион, за коју неки научници очекују да ће бити достигнута до 2065. године.

Пораст концентрације код већине хранљивих материја имала би негативне ефекте, наводе стручњаци, са просечним падом од 3,2 одсто.
Међутим, очекује се да ће ниво цинка у леблебијама, на пример, пасти и до 37,5 одсто, са „знатним“ смањењем протеина, цинка и гвожђа у основним усевима као што су пиринач и пшеница. Истраживачи су упозорили на „разарајуће здравствене последице“, укључујући „скривену глад, где људи имају довољно хране гледано по калоријској вредности, али недовољно хранљивих материја“.

Ниво CO2 је сада 425,2 делова на милион, наводи се у раду, што је већ резултирало „сниженим нивоима исхране биљака због пораста угљен-диоксида“.

Утицај климатских промена већ су нам у тањиру

Студија је једно од многих истраживања о утицају климатских промена на усеве, не само на отвореном већ и у вештачким условима.
Холандија је међу земљама које највише извозе пољопривредне производе у свету. Чак три четвртине пољопривредне производње ове земље намењене су извозу, а на више од 4.100 хектара пластеника усеви се узгајају у окружењима обогаћеним CO2 како би се повећао принос.

„Климатске промене за нас нису удаљени проблем. Ефекти су већ на нашем тањиру“, истакла је Стере тер Хар.

Други стручњаци поздрављају резултате до којих су дошле колеге из холандског тима и истичу да студија представља добру основу за даља истраживања.

Кортни Лајснер, ванредна професорка на факултету за биљне и еколошке науке на Универзитету Вирџинија тек у САД, била је коауторка студије спроведене почетком ове године о томе како стратегије за побољшање приноса усева могу да се супротставе негативним ефектима CO2 на квалитет усева.

„Ова студија нуди кључне увиде у то како услови животне средине утичу на нутритивни квалитет усева, што је неопходно за одржавање будуће безбедности хране“, објашњава Кортни Лајснер.

Међутим, постоје и други фактори, попут примене разних ђубрива, која играју важну улогу у томе колико су наши усеви хранљиви, подсетио је Јан Ферхаген, истраживач климатских промена и одрживе пољопривреде на Универзитету Вагенинген.

„Заиста, нивои хранљивих материја у биљкама се мењају. Верујем да није јасно да ли се ово може довести у везу само са угљен-диоксидом. Знамо да је исхрана биљака кључни фактор у безбедности хране и здрављу уопште, тако да је логично преусмерити фокус на ову тему“, нагласио је Ферхаген.

Према његовом речима, биће потребно спровести више експеримената како би се помогло у дизајнирању програма оплемењивања усева одређеним нивоима хранљивих материја у зависности од различитих услова у окружењу, како би се боље разумели ефекти пољопривредних пракси.

Метаанализа покреће онолико питања колико и даје одговора, оценила је др Тер Хар, која жели да спроведе додатна истраживања о климатским променама и хранљивим материјама.

„Наш циљ није да плашимо људе“, рекла је Стере тер Хар. „Први корак у решавању проблема је признавање да он постоји, и уз то мислимо да би наша студија могла бити користан део слагалице.“

Истраживање је објављено у часопису Global Change Biology.