Ако им се понуди, пацови ће користити канабис за релаксацију

Како неуронаучници објашњавају у студији недавно објављеној у часопису Neuropsychopharmacology, пацови који су под стресом, много су склонији дрогама у односу на своје рођаке „који живе мирнијим животом".

„Подвргли смо пацове кроз ову опсежну серију бихејвиоралних и биолошких тестова и оно што смо открили јесте да када погледамо различите факторе и све варијабле које смо мерили, нивои стреса изгледају најважнији када је у питању употреба канабиса“, рекао је Рајан Меклафлин , коаутор студије и неуронаучник са Државног универзитета у Вашингтону.

Након испитивања друштвеног понашања и генетских особина, укључујући пол, узбуђење, когницију и награду, Меклафлинов тим је генерисао профил понашања за 48 мужјака и женки пацова.

Затим су пацовима канабис учинили доступним у периоду од једног сата дневно, а све то је трајало три недеље. Да би приступили биљци, сваки глодар би гурнуо нос у мали отвор из којег је током три секунде ослобађан талас паре канабиса унутар херметички затворене коморе. Тим је избројао број „убода“ за сваког пацова, а затим их упоредио са њиховим профилима понашања.

Док на људски стрес у великој мери утиче хормон кортизол, еквивалент код пацова се назива кортикостерон. Маклафлин и колеге су упоредили кортикостерон код пацова са употребом канабиса и видели јасан пораст потурања носа у отвор одакле излази талас паре канабиса, код животиња са вишим нивоима хормона.

Важно је напоменути да су се преференције према канабису односиле на основни стрес, а не на ситуационо изазвану анксиозност од задатака попут вежбања (тренуирања у експериментима). Тим научника је уочио још једну корелацију између самосталне примене канабиса и когнитивне флексибилности – начина на које се неко прилагођава променљивим правилима.

„Када смо тестирали пацове који су иначе биле од раније познати као мање флексибилне и прилагодљиви у когнитивним задацима током других експеримената, они су показивали јаче стопе тражења канабиса“, рекао је Меклафлин.

„Такође, пацови који су се више ослањали на визуелне знакове да би водиле своје доношење одлука – ти пацови, када смо тестирали њихову мотивацију да сами себи примене пару канабиса, такође су били веома мотивисани пацови", додао је.

Поред разумевања неуронауке која стоји иза навика конзумирања канабиса, потпунија слика може помоћи у информисању о одговорној употреби дрога, као и о стратегијама превенције и лечења. На пример, неко са вишим почетним нивоом кортизола може постати опрезнији са употребом канабиса, знајући да се крију опасности од прекомерног ослањања на ову супстанцу.

„Постоје основни нивои хормона стреса који могу предвидети стопе самосталног узимања канабиса. Мислим да то има смисла с обзиром на то да је најчешћи разлог због којег и неки људи користе канабис за суочавање са стресом", написали су истраживачи.