Ровер „Розалинд Френклин“ ипак иде на Марс

Потрага за животом у дубинама Марса

"ExoMars" има један од најамбициознијих циљева у историји истраживања црвене планете – тражење трагова древног живота испод површине. За разлику од досадашњих ровера који се углавном ослањају на анализу површинског слоја тла, ровер „Розалинд Френклин“ може да буши до дубине од око два метра.

У тим дубљим слојевима, заштићеним од космичког зрачења и екстремних температура, научници очекују да би могли да се очувају органски молекули, минерали настали у присуству воде или хемијски трагови који указују на могућу некадашњу микробиолошку активност.

Ровер ће узорке анализирати у својој компактној лабораторији, која садржи напредни масени спектрометар из Сједињених Држава.

Овај инструмент је довољно осетљив да открије и најсуптилније облике органских једињења, чак и након што су хиљадама или милионима година били затрпани испод површине. Комбинација европске технологије за дубинско бушење и америчке аналитичке опреме чини ову мисију најцеловитијим мобилним лабораторијским системом који је до сада послат на Марс.

Технички изазови и америчка подршка

Да би ровер уопште стигао до Марса, неопходна је сложена подршка у завршној фази слетања, а управо тај део преузима Наса.

Амерички тим израђује погонске системе и моторе за контролисано успоравање који ће омогућити сигурно спуштање кроз разређену марсовску атмосферу. Ово је један од најризичнијих момената сваке мисије, јер и најмања грешка може да доведе до губитка летелице.

Ровер ће добити и радиоизотопне грејаче, мале изворе топлоте који обезбеђују рад опреме у условима када температуре ноћу падају и до минус 120 степени. Без овог извора топлоте електроника би се смрзавала, а механизми закочили, што би могло да оконча мисију пре него што започне научни рад.

Од првих планова до нове шансе

Развој "ExoMars" мисије почео је пре скоро две деценије као велики заједнички подухват Европе и Сједињених Држава. Ипак, након буџетских резова у Америци 2012. године, Наса се повукла из пројекта, а Европска свемирска агенција ступила у партнерство са Русијом. Та сарадња омогућила је израду кључних компоненти за слетање и планирано лансирање 2022. године.

Ситуација се драматично променила након почетка рата у Украјини. Сарадња са Русијом је нагло прекинута, а опрема која је већ била израђена више није могла да се користи. Мисија је остала без ракете и без система за слетање, што је довело до најозбиљнијег застоја у њеном развоју.

Европске државе касније су донеле одлуку да додатно финансирају израду нових система, а Наса је након дуже паузе поново преузела улогу техничког партнера. Тиме је мисија добила нову шансу и поново ушла у фазу оживљеног планирања у коме је нови датум за лансирање крај 2028.године.

"ExoMars" у глобалном контексту истраживања Марса

"ExoMars" се уклапа у глобалну стратегију дугорочног истраживања Марса, у којој учествују водеће свемирске агенције света. Ровери „Персеверанс“ и „ИнСајт“, орбитери и будуће јапанске и европске мисије деле заједнички циљ – разумевање еволуције Марса и процену да ли је планета некада имала услове погодне за живот.

„Розалинд Френклин“ ће својим дубинским анализама допунити овај научни мозаик, јер ће први пут омогућити директан приступ слојевима који су много бољи архивари прошлости него површинске стене изложене ветру и зрачењу.

Ова мисија такође представља један од најбољих примера како међународна сарадња омогућава научне пробоје који би једна агенција тешко могла самостално да постигне. Комбиновањем европског инжењерског приступа и америчке технологије за слетање створен је систем који ће у будућности омогућити и прецизнија, комплекснија истраживања различитих региона Марса.

Пут ка људској мисији – карика која недостаје

Иако "ExoMars" није директно осмишљен као припрема за слетање људи, његов научни допринос је од изузетне важности за будуће експедиције са људском посадом. Да би астронаути једног дана боравили на Марсу, потребно је детаљно познавање хемијског састава тла, стабилности површине, присутних ризика и могућности коришћења локалних ресурса.

Подаци које ће ровер прикупити омогућиће боље разумевање тога како се марсовско тло понаша у различитим условима, као и да ли у дубини постоје минерали који би могли да се користе за производњу воде или кисеоника.

Ови подаци биће значајни за концепт будућих база у којима би људи користили локалне изворе уместо да се у потпуности ослањају на снабдевање са Земље. На тај начин "ExoMars", иако роботска мисија, постаје важан корак ка дугорочној визији истраживања Марса у којој се људи и роботи допуњују – роботи истражују, а људи доносе коначне научне закључке и решавају сложене задатке који захтевају људску интелигенцију и адаптацију.

Поглед ка будућности и зашто је ExoMars важан ?

У тренутку када се светско интересовање за Марс поново интензивира, "ExoMars" постаје више од научног подухвата – он је симбол истрајности, међународне сарадње и трајне људске жеље да разуме свет изван Земље.

Повратак ове мисије у активну фазу показује да велики научни пројекти могу преживети политичке кризе, техничке ударце и дуге периоде неизвесности. Ако ровер Розалинд Френклин успе да слети и започне рад, његова открића могла би да промене наше разумевање не само Марса већ и услова под којима живот настаје у космосу.

Значај за будуће људске мисије и истраживање ресурса

Иако је основни циљ ове мисије научни – потрага за траговима живота и анализа геолошке прошлости Марса, подаци које ће прикупити могу имати и практичну примену за будуће људске мисије.

Ако ровер открије стабилне минерале или лед у дубини, то ће омогућити процену потенцијала за коришћење локалних ресурса као што су вода, кисеоник или грађевински материјали.

Такви резултати би били основа за дугорочну стратегију боравка људи на Марсу, али и за безбедније планирање експедиција које се ослањају на комбинацију роботских и људских активности.

На тај начин "ExoMars" представља мост између научног сазнања и практичних корака ка одрживом истраживању црвене планете, где роботи проналазе информације, а људи планирају и доносе одлуке на основу тих података.