Ко говори више језика – тај спорије стари

Старење је сложен биолошки процес – и не одвија се код свих једнако брзо. Док неки људи и у позним годинама остају ментално и физички витални, код других се рани знаци старења појављују много раније. Научници тада говоре о „убрзаном старењу“. У таквим случајевима физичке и когнитивне функције опадају брже него што би се статистички очекивало.

Који фактори могу успорити тај процес једно је од централних питања истраживања старења – од исхране и физичке активности, па све до менталне ангажованости.

Неурологија већ дуже време претпоставља да вишејезичност може бити један од заштитних фактора. Онај ко редовно прелази с једног језика на други, тренира притом механизме пажње и контроле који са старењем често слабе. Ипак, до сада није било јасно да ли се тај ефекат заиста може мерљиво одразити на биолошко старење.

Опсежна студија о вишејезичности и старењу

Нова, велика студија сада први пут пружа јасне доказе да људи који говоре више од једног језика заиста старе спорије. Да би потврдио везу између вишејезичности и успореног старења, истраживачки тим је у обзир узео и друге факторе који утичу на старење, попут образовања, физичке активности и социјалних утицаја.

Овом студијом потврђено је оно што се у истраживањима старења већ дуго претпостављало. Тако мисли и генерални секретар Немачког друштва за неурологију, Петер Берлит, који је за дпа изјавио: „Ова студија потврђује мање посматрачке студије које су показале да вишејезичност очигледно представља заштитни фактор од деменције.“

Здравствени подаци из 27 европских земаља

Нова студија спроведена је на Тринити колеџу у Даблину и објављена у часопису Nature Aging. Истраживачки тим Агустина Ибањеза анализирао је здравствене податке више од 86.000 људи из 27 европских земаља.

Научнике је занимало да ли се процес старења код вишејезичних особа мерљиво разликује од оног код једнојезичних. За сваку особу израчунали су такозвану „биобихевиоралну старост“ – меру која показује колико су се физичке, менталне и социјалне функције већ промениле.

Резултати су показали да људи који редовно користе више језика знатно ређе показују знаке убрзаног старења. Ова веза остала је стабилна чак и када су у обзир узети други фактори, попут образовања, прихода или квалитета ваздуха.

Што више језика, то већи ефекат

Посебно је занимљиво да је заштитни ефекат био зависан од „дозе“. Дакле, особе које говоре два или више језика старе мерљиво спорије од оних које говоре само један – и то не само у тренутку испитивања, већ и током више година.

Како тачно вишејезичност доводи до тога да тело постане отпорније на старење, и даље није сасвим јасно. Истраживачи претпостављају да стално пребацивање између језика представља неку врсту „тренинга мозга“ који одржава важне когнитивне мреже активним. Према истраживачком тиму, тако се јача наша когнитивна резерва – способност мозга да се заштити од оштећења, на пример у старости.

Када вишејезичност почиње да делује заштитно

Остаје, међутим, питање у ком тренутку вишејезичност утиче на старење. Михаел Вагнер, професор на Универзитету у Бону, већ је пре две године у студији са колегиницом Елизабет Кун пронашао доказе о заштитном ефекту вишејезичности.

Он је у једном интервјуу нагласио: „Ко се после одласка у пензију баци на курс шпанског и учи речи да би се заштитио од будуће деменције – вероватно му то неће помоћи.“ У том тренутку, каже, већ је прекасно. Ипак, у сваком случају је корисно да старије особе наставе да користе језике које су раније научиле и да остану ментално и физички активне.

Истраживачки тим Агустина Ибањеза планира у будућим студијама детаљније да испита када и како вишејезичност утиче на старење – да ли зависи од доба када је језик научен, или од нивоа знања сваког језика.

У будућности би открића из ове студије могла помоћи у развоју мера за спречавање убрзаног старења. На пример, школски системи могли би више да подстичу учење више језика. За сада се, међутим, могу радовати земље у којима је вишејезичност уобичајена – попут Холандије, Индије или многих афричких земаља .