Анализе ДНК доводе у сумњу теорију шта је покосило Наполеонову војску у Русији

Руска зима је кроз историју са разлогом стекла застрашујућу репутацију код непријатеља, више пута заустављајући масовне инвазије и војне кампање. Један од најпознатијих примера је Велика армија Наполеона Бонапарте.

Упркос томе што је код Бородина победио руску армију под вођством Михаила Кутузова, Наполеон је убрзо ушао у напуштену Москву и потпуно опустошену околину, због чега није могао да поново опскрби трупе. Недуго затим, био је приморан да нареди повлачење Велике армије из Русије.

Током повлачења, најмање половина војске од 600.000 људи страдала је од сурове зиме, глади и болести. Нова студија, која још чека на стручну рецензију, сада је идентификовала које су патогене болести помогле да ослабљене трупе буду десетковане.

Лекари тог времена документовали су појаву тифуса, болести чији симптоми укључују грозницу, главобоље и осип. Међутим, микробиолог са Универзитета у Паризу, Реми Барбијери, и његове колеге нису пронашли трагове бактерије rickettsia prowazekli, која би била одговорна за тифус.

Уместо тога, након вађења и анализе древне ДНК из зуба 13 војника, откривени су докази да су мушкарци патили од комбинације паратифуса, узрокованог сојем бактерије salmonella enterica и грознице изазване бактеријом borrelia recurrentis, која се преноси телесним вашима.

„Иако не мора нужно бити смртоносна, повратна грозница коју преносе ваши може значајно ослабити већ исцрпљеног појединца“, објашњавају истраживачи у свом раду.

Барбијери и његов тим упозоравају да то што њихова анализа није открила тифус не значи да та болест није допринела помору војске, с обзиром на то да су узорци узети од свега 13 појединаца. У масовним гробницама пронађеним у Виљнусу у Литванији 2001. године, леже остаци преко 3.000 тела.

Други истраживачи указују да се више болести подудара са историјским описима симптома, укључујући и тифус.

Многи од мушкараца сахрањени су у униформама и заједно са коњима. Недостатак оружја указује на то да ти људи нису погинули у борби, објашњава Барбијери са тимом.

„Анализа већег броја узорака биће неопходна како би се у потпуности разумео спектар епидемијских болести које су погодиле Наполеонову војску током повлачења из Русије“, наводе француски стручњаци.

„У светлу наших резултата, разумно је претпоставити да је смрт ових војника наступила као последица комбинације исцрпљености, хладноће и више болести – укључујући паратифус и повратну грозницу коју преносе ваши“, закључује Барбијеријев тим.