Највећа структура у космосу је још већа него што смо мислили, Велики зид пркоси космолошком принципу
Ново истраживање и анализа распоређености моћних експлозија и ослобађања гама зрака указује да је „Херкулес-корона бореалис велики зид“, огромно јато галаксија претходно процењено да је дугачко 10 милијарди светлосних година, чак 50 одсто веће.
Не само да је тешко замислити и уопште разумети да таква структура постоји, али она представља изазов по наше разумевање универзума.
„Херкулес-корона бореалис велики зид“, односно скраћено Велики зид, откривена је пре више од десет година када су астрономи приметили да се у том делу универзума праскови гама-зрака дешавају у много већој концентрацији од очекиване.
Праскови гама-зрака су најмоћније експлозије у свемиру, који се дешавају само током екстремних догађаја, попут урушавања звезданих језгара, рађања црних рупа или судара неутронских звезда.
Пошто се црне рупе и неутронске звезде формирају из масивних звезда, праскови гама-зрака се повезују са великим популацијама масивних звезда које се уобичајено могу пронаћи у галаксијама.
Пошто су изузетно светли, праскови гама-зрака могу да се посматрају са огромних удаљености и њихова концентрација може да се искористи да се мапирају јата галаксија. Проучавање 283 праска гама-зрака је довело и до открића Великог зида 2014. године.
Сада су научници који су га открили се придружили већем тимукако би детаљније простудирали и добили прецизнију представу о размерама Великог зида.
Пажљиво су анализирали 542 праска гама-зрака, а њихови резултати су показали да је укупна дужина структуре око 15 милијарди светлосних година. Ово је још импресивније када се има у виду да је дужина познатог универзума 93 милијарде светлосних година.
Космолошки принцип наишао на Велики зид
Њихови налази су довели до тога да само постојање Великог зида представља још већи научни проблем него раније.
Понајвише због тога што је наш стандардни модел еволуције универзума заснован на Космолошком принципу – да је космос у великим размерама бесконачан и хомоген у свим правцима.
Сама чињеница да постоје структуре у свемиру веће од 1,2 милијарди светлосних година представља недоследност у претпоставци о хомогености космоса. Велики зид са око 15 милијарди светлосних година је огромна недоследност.
Претходно, само постојање Великог зида је било предмет дебате и оспоравања. Нови резултати, међутим, показују доказе да ова структура није статистичка флуктуација и грешка. Чини се итекако стварна. А шта ће нам открити о универзуму и његовом развоју остаје да се истражи.
Коментари