Како је астероид можда „послао“ на Земљу материје кључне за развој живота

Пре неколико милијарди година, у освит Сунчевог система, влажна и слана маса кружила је око нашег Сунца. Затим се, у катастрофалном судару са другим објектом све разлетело у парампарчад.

Један од комадића постао је астероид Бену (Bennu) за чије минерале, које је америчка роботска свемирска сонда Озирис-Рекс (Origins, Spectral Interpretation, Resource Identification, Security, Regolith Explorer – OSIRIS-REx) недавно допремила на Земљу, је откривено да садрже сложене хемијске супстанце кључне за постојање живота.

„Било је ствари у вези са узорцима астероида Бену које су нас потпуно одушевиле. Разноврсност очуваних молекула и минерала је другачија од било ког ванземаљског узорка који је раније проучаван“, рекла је професорка Сара Расел, стручњак за космичку минералогију у Природњачком музеју у Лондону и водећи аутор велике студије о минералима астероида Бену, објављеног у научном часопису Природа (Nature).

Постоји ли живот изван Земље

Резултати ове и других мисија биће обједињени у централној изложби Природњачког музеја у Лондону под називом Space: Could Life Exist Beyond Earth? (Космос: Може ли да постоји живот изван Земље?), која се отвара 16. маја.

„То ће бити шанса за јавност да сазна о недавним дешавањима потраге за животом у другим световима“, навела је професорка Расел.

Као што ће изложба открити, основни хемијски градивни блокови неопходни за живот могу се наћи на другим небеским телима у Сунчевом систему, као што су метеорити. Међутим, утврђено је да је материјал са астероида Бену (на слици изнад), који је добио име по староегипатској митолошкој птици, посебно богат овим материјама.

„Његов матични свет је очигледно имао подземна језера слане воде, а када су она испарила, за собом су оставила соли које подсећају на оне које се налазе у сувим језерским коритима на Земљи“, објашњава Раселова.

Осим тога, фосфати, амонијак и више десетина аминокиселина које учествују у изградњи протеина присутних у облицима живота на Земљи, као и пет градивних нуклеобаза који чине РНК и ДНК, пронађени су у узорцима које је допремио Озирис-Рекс.

„Ово снажно указује на то да су се астероиди слични Бенуу срушили на Земљу, доносећи кључне састојке који су довели до појаве живота овде“, додала је професорка.

Потенцијална места „окупљања“ ванземаљаца Марс и месеци Јупитера и Сатурна

Научници не верују да је живот еволуирао на самом астероиду Бену, али мисле да су други слични астероиди можда снабдевали друге светове основним састојцима за живот.

На Земљи, са својим топлим, стабилним окружењем, то је довело до прве појаве организама са способношћу репродукције пре више од 3,7 милијарди година. Остаје да се види да ли су се појавили на другим местима као што су Марс и месеци, то јест природни сателити Јупитера и Сатурна, међу којима су Европа, Ганимед, Титан и Енцелад.

Они су сада предмет бројних мисија које ће бити представљене на изложби и укључују две сонде које већ иду ка Јупитеровим леденим месецима Европи и Ганимеду, за које се зна да имају океане са течном водом.

Осим тога, робот ровер „Росалинд Франклин“, произведен у Великој Британији, требало би да слети на Марс 2029. године и продирући дубоко у његово тло, тражи доказе о животу.

У прошлости, узорци стена из космоса које су научници проучавали били су ограничени углавном на метеорите, комадиће Месеца које су донели астронаути и роботске сонде, те материјал са Марса који је летео ка Земљи када би велика небеска тела ударила у Црвену планету и послала крхотине у свемир – при чему би неке од њих завршиле на Земљи као метеорити.

Посетиоци изложбе моћи ће да додирну узорке лунарног и марсовског материјала као и метеорит који је слетео на нашу планету након што се одвојио од астероида. Интригантно је да је ова стена старија од саме Земље.

„Ово ће бити хит“, оценила је Шинејд Марон, виши менаџер музејских изложби.

Озирис-Рекс је донео на Земљу 120 грама прашине астероида Бену, а музеју је за проучавање дато око 200 милиграма, прецизирала је професорка Расел.

„Када смо први пут отворили капсулу, свуда смо видели ову црну прашину, са белим честицама. Мислили смо да је можда контаминирана. Али испоставило се да је то једињење фосфора које нисмо видели у метеоритима, али је апсолутно кључно за развој живота. Била сам запањена.“

Вероватноћа да би живот могао постојати негде другде у свемиру доспели су на насловне стране претходних дана када је објављено да су посматрања егзопланете К2-18б свемирским телескопом „Џејмс Веб“ открила хемијске отиске два једињења за која се на Земљи зна да их производи само живот.

Саме по себи, хемијске супстанце, диметил сулфид (ДМС) и диметил дисулфид (ДМДС), не представљају доказ биолошке активности ванземаљаца, али су појачале наду да нисмо сами у универзуму.

Знак од ванземаљаца најлакши доказ да постоје

Недвосмислено доказати да живот постоји у удаљеним световима ван нашег Сунчевог система биће изузетно тешко, признају научници – осим у случају сигнала од ванземаљске интелигенције који потврђује њихово постојање.

Насупрот томе, ванземаљске облике живота унутар нашег Соларног система биће лакше сакупљати и проучавати, што ће, једног дана, можда довести и до доказа да живот у другим световима заиста постоји.

„Шта бисмо ми урадили у вези са таквим открићем је потпуно друга прича. Једна од ствари коју ћемо замолити посетиоце изложбе је да размисле како бисмо се односили према животу ако бисмо га пронашли на Марсу или у неком другом удаљеном свету. Да ли бисмо се клонили ванземаљаца или бисмо покушали да ступимо у интеракцију са њима? Или бисмо покушали да их једемо, као што једемо облике живота са којима делимо ову планету? Таква питања о ванземаљском животу помажу нам да размислимо о начину на који се бавимо другим облицима живота у нашем сопственом свету“, поручила је Шинејд Марон.