Награда од милион долара за онога ко дешифрује мистериозни рукопис древне цивилизације долине Инда

Најновију награду објавио је M. К. Сталин, лидер јужне индијске државе Тамил Наду, који верује да је та скрипта повезана са дравидским језиком.

Цивилизација долине Инда, која је обухватала подручје данашњег Пакистана и северне Индије, и даље је мистерија, а њени симболи изазивају расправе међу истраживачима, пише Си-Ен-Ен.

Професор са Универзитета у Вашингтону, Раџеш П. Н. Рао, који се бави дешифровањем рукописа више од десет година, наглашава да би разумевање дравидског језика могло да пружи кључне увиде у историју Јужне Азије.

Он је додао да би откриће могло да помогне у решавању политичких и културних питања у вези са пореклом народа Индије и да увид у цивилизацију из бронзаног доба која је била ривал другим старим цивилизацијама, попут Египта и Месопотамије.

Неки историчари верују да су у њој живели милиони људи, који су имали стандардизован систем мерења и развијене трговачке руте. Средишта цивилизације долине Инда су били градови Мохенџо-даро, Харапа и Лотал који су се истицали напредним урбаним планирањем.

Стручњаци верују да је рукопис коришћен како у религијске, тако и економске сврхе, као што је означавање роба за трговину.

Иако је дешифровање скрипте изазов, Рао и други истраживачи настављају да користе рачунарске моделе како би анализирали могуће обрасце у симболима и покушали да реконструишу значење.

Они верују да би откриће могло да помогне у бољем разумевању живота и идеологије народа тог периода.

Загонетни рукопис од загонетне цивилизације

Док је рукопис остао неразјашњен још од када су његови најранији узорци објављени 1875. године, научници знају понешто о цивилизацији долине Инда захваљујући археолошким ископавањима великих градова, попут Мохенџо-дара, који се налази у Пакистану око 500 километара североисточно од Карачија.

Ови градови су осмишљени по мрежном плану, попут Њујорка и Барселоне, а имали су и системе за канализацију и дренирање који су за то време били без паралеле у свету.

Кроз читав други и трећи миленијум пре нове ере, трговци из долине Инда трговали су са људима широм Персијског залива и Блиског истока, а њихови бродови носили су бакар, бисере, зачине и слоновачу. Израђивали су накит од сребра и злата и оснивали удаљена насеља и колоније.

Око 1800-их година пре нове ере, више од хиљаду година пре оснивања древног Рима, цивилизација долине Инда је доживела слом и њено становништво се раштркало по мањим насеобинама.

Неки верују да су главни кривац биле климатске промене, односно да су дуги периоди суше, наглих промена температуре и непредвидљивих падавина утицали на колапс пољопривреде.