Астрономи открили још две популације необичних тамних комета у нашем Сунчевом систему

Последње откриће астронома удвостручило је познати број ових мистериозних небеских објеката широм нашег Сунчевог система који подсећају на астероиде, али путују кроз свемир попут комета, иако без „репа“ по коме су познате комете.

Ново истраживање, објављено у часопису Proceedings of the National Academy of Sciences, такође показује да постоје две различите популације ових објеката, преноси Си-Ен-Ен.

Откривање више тамних комета помогло је астрономима да схвате да ови објекти нису тако ретки као што се раније веровало.

„Један од најважнијих разлога зашто проучавамо мала тела, попут астероида и комета, је тај што нам говоре о томе како се материјал транспортује кроз Сунчев систем“, навео је у саопштењу главни аутор студије Дарил Селигман, постдокторанд физике и астрономије на Државном универзитету у Мичигену.

„Тамне комете су нова класа објеката близу Земље који могу да садрже воду, тако да су они нови потенцијални извор за допремање материјала на Земљу који су били неопходни за развој живота. Што више научимо о њима, то боље можемо разумети њихову улогу у пореклу наше планете."

Откриће међузвезданог посетиоца

Астрономи који су проучавали оно за шта су веровали да је астероид назван 2003 РМ пре две деценије приметили су да се објекат благо померио са своје предвиђене орбите.

Кретање се не може објаснити убрзањима која су типична за астероиде, као што је такозвани Јарковски ефекат, када свемирске стене апсорбују топлоту од сунца, а затим је емитују као инфрацрвено зрачење, што може да изазове додатни потисак код астероида.

Уместо тога, 2003 РМ се кретао више као комета. Сунце узрокује да се материјал као што је лед унутар комета претвори директно у гас кроз процес који се зове сублимација. То испаравање обезбеђује кометама потисак. Потисак је очигледан по репу који се види како струји иза комета, а који је направљен од материјала који испарава.

„Али колико год покушавали, нисмо могли да пронађемо никакве знаке репа комете. Изгледао је као било који други астероид – само тачка светлости. Дакле, у кратком временском периоду смо имали овај један чудан небески објекат који нисмо могли у потпуности да објаснимо“, рекао је коаутор студије, Давиде Фарнокија, навигацијски инжењер у Насиној лабораторији за млазни погон у Пасадени. „Ово је загонетка која доводи у питање начин на који смо увек класификовали објекте или као астероиде или комете.“

Затим су астрономи приметили 'Оумуамуа 2017. То је био први посматрани објекат у нашем Сунчевом систему који је настао изван њега.

Научници су накратко телескопима посматрали 'Оумуамуа пре него што је међузвездани посетилац завршио свој брзи пролаз кроз наш соларни систем, покренувши мноштво хипотеза о његовој правој природи, укључујући чак и могућност да је то можда била ванземаљска сонда.

Телескопско осматрање је показало да је 'Оумуамуа изгледао као светлосна тачка, слична астероиду, али се његова путања померила као да баца материјал, слично комети, што отежава утврђивање који је од објеката у питању.

„'Оумуамуа нас је изненадио на неколико начина“, истиче Фарнокија. „Чињеница да је први објекат који смо открили из међузвезданог простора показао слично понашање као и 2003 РМ учинила је 2003 РМ још интригантнијим.“

Фарнокија и Селигман су 2023. објавили истраживање које је описало укупно седам објеката уочених у нашем соларном систему са необичним аспектима сличним 'Оумуамуи који су замаглили линију између астероида и комета. Научници су ову нову класу објеката назвали тамним кометама.

Сада, са открићем још седам тамних комета, истраживачи су успели да уоче разлике између њихових популација.

„Имали смо довољно велики број тамних комета да бисмо могли да почнемо да разматрамо да ли постоји нешто што би их разликовало“, додаје Селигман. „Анализом рефлексивности и орбита, открили смо да наш соларни систем садржи два различита типа тамних комета.“

Унутрашње тамне комете могу се наћи у унутрашњости Сунчевог система, који укључује планете Земљу, Венеру, Марс и Меркур, и крећу се у скоро кружним орбитама око Сунца. Небески објекти су мали, достижу само десетине метара у пречнику и можда потичу из главног астероидног појаса, који се налази између орбита Марса и Јупитера.

У међувремену, спољне тамне комете, које су можда дошле из спољашњих региона нашег Сунчевог система у близини Јупитера и шире, имају јасне орбите овалног облика и у пречнику могу бити и стотинак метара или више.

Истраживање порекла воде

Сада када су астрономи пронашли популације тамних комета, желе да утврде да ли ови објекти садрже лед, шта је иза њиховог убрзања и одакле су дошли.

Боље разумевање тамних комета могло би да расветли да ли су ови објекти допринели раној еволуцији Земље тако што су ударили у њу док се планета формирала.

„Оно о чему многи људи можда не размишљају је да је Сунчев систем хаотично место“, истиче Селигман. „Не знамо одакле ствари долазе, али са 14 тамних комета за које сада знамо да круже унутар нашег Сунчевог система, у наредних неколико година постоји могућност да прикупимо више података и надамо се да откријемо одговоре о формирању наше планете“.

Претходна истраживања су показала да до 60 одсто објеката близу Земље могу бити тамне комете.

Док су астероиди лишени леда јер круже ближе Сунцу, комете су ледена тела која подсећају на прљаве коцке леда и имају већу орбиту. Али тамне комете које су објекти близу Земље могу се наћи у главном појасу астероида, између орбите Марса и Јупитера, и могу да садрже лед. И ако је лед уобичајен на малим телима попут тамних комета у окружењу близу Земље, они су можда били одговорни за доношење воде на Земљу.

Астрономи такође покушавају да утврде зашто су тамне комете тако мале и тако брзо круже.

Срећом, очекује се да ће се свемирски брод „Хајабуса 2“ Јапанске агенције за истраживање свемира састати са једном од тамних комета, 1998 КИ26, 2031. године, у оквиру своје продужене мисије, која би могла да открије више јединствених карактеристика ових не тако неуобичајених небеских објеката.