Мрачна страна људске природе – јама у Британији крила случај праисторијског масакра и масовног канибализма

Најмање 37 мушкараца, жена и деце убијено је око 2000. године пре нове ере, а њихова тела бачена су природну јаму близу клисуре Чедар.

Прва велика научна студија од када су кости откопане 70-их година сада је закључила да су несрећни људи након што су насилно скончали, раскомадани и искасапљени, а неки и поједени.

Многе лобање жртава су смрскане ударцима који су их убили, а кости руку и ногу су одсечене како би се из њих извукла коштана срж. На костима шака и стопала приметни су трагови угриза и отисака људских кутњака.

Ништа на овом нивоу није претходно откривено у раном бронзаном добу или у било којем периоду праисторије Британије, наводи Рик Шалтинг, вођа студије и професор праисторијске археологије Универзитета у Оксфорду.

„За рано бронзано доба Британије, имамо врло мало доказа и насиљу. Наше разумевање је да су људи тог периода били фокусирани на трговину и размену, прављењем грнчарије, обрадом земље и сахрањивањем мртвих. Није постојала дискусија у научним круговима о ратовању или масовном насиљу, највише због недостатка доказа“, каже Шалтинг.

Канибализам на овом нивоу је веома неуобичајен.

„Да је ово на било који начин било сматрано уобичајеним тада, онда бисмо налазили више оваквих случајева. До сада смо пронашли стотине костура из овог периода, али никада нисмо видели ништа слично“, напомиње професор.

Читава заједница збрисана одједном

Кости су открили спелеолози на дну 15 метара дубоке природне јаме. Само су прикупљене, пописане, спаковане у кутије и нико их није проучавао пет деценија.

Шалтинг каже да када је заједно са колегама почео да их поново проучава врло брзо схватио да је ова колекција много већа него што се раније мислило.

Скоро половина костију била је дечја, што указује да је читава заједница збрисана у једном, изузетно бруталном, догађају.

Све околности никада неће бити познате, али Шалтинг и његове колеге спекулишу да је ово можда био намерно суров напад који је требало да послужи као пример, а починиоци су хтели да улију страх.

Скалпирање, касапљење и једење жртава свакако би произвело такав ефекат.

„Ко год да је ово урадио, желео је да га се плаше. Овако нешто би одјекнуло и кроз време и кроз простор читавог подручја и то кроз генерације“, додаје оксфордски професор. Оставља и могућност да је ово била освета за неко раније масовно убиство, али за тако нешто нема још доказа.

„Чартерхаус ворен је један од оних ретких археолошких локалитета који доводи у питање оно што смо мислили о прошлости. То је подсетник да су људи у праисторији могли да се по суровости мере са савременим зверствима и баца светло на мрачну страну људске природе“, закључује Шалтинг.