Шпанија: Метал који не потиче са наше планете пронађен у скровишту са благом

Неколико кородираних предмета кои су пронађени на локацији из бронзаног доба у Шпанији, могли би да буду најдрагоценије од свега што је пронађено, због времена у којем су исковани као и због мистичног материјала који је коришћен у изради.

Једна истањена наруквица и зарђала кугла украшена златом су исковане, открили су истраживачи, не од метала који потиче са наше планете, већ од метала из метеорита који су пали на Земљу.

Тим стручњака који су открили накит и предмете, који је својевремено предводио шеф конзервације Националног археолошког музеја Шпаније, Салвадор Ровира-Љоренс, објавио је откриће у раду, у коме се сугерише да су у Иберији (Пиринијеско полуострво), пре око 3.000 година, технике обраде метала биле далеко напредније него што се мислило.

Благо из Вилене потиче са локације у Алекатенеу у Шпанији, на којој је 1963. године откривено чак 66 предмета углавном од злата. Сматра се да су међу најважнијим примерцима који сведоче о златарству из давних времена, не само на Иберијском полуострву, већ и читавој Европи.

Међутим, одређивање старости збирке било је донекле тешко изводљиво. Два предмета: мала, шупља кугла, за коју се сматра да је део жезла или мача и један предмет налик наруквици имају оно што су археолози описали као „црни“ изглед – то јест, изгледа да су направљени од гвожђа.

На Иберијском полуострву, гвоздено доба – где је истопљено копнено гвожђе почело да замењује бронзу – није почело све до 850. године пре нове ере. Пронађени предмети датирани су између 1500. и 1200. године пре нове ере.

Међутим, пошто руда гвожђа из Земљине коре није једини извор гвожђа за ковање, широм света постоји велики број гвоздених артефаката пре гвозденог доба који су исковани од материјала метеорита. Можда је најпознатији метеорски гвоздени бодеж фараона Тутанкамона, али постоје и друга оружја из бронзаног доба направљена од тог материјала и била су веома цењена.

Постоји начин да се разликује: гвожђе из метеорита има много већи садржај никла од гвожђа ископаног из Земљине земље. Тако су истраживачи добили дозволу од Општинског археолошког музеја Вилена, у коме се налази колекција, да пажљиво тестирају два артефакта и утврде колико никла садрже.

Пажљиво су узели узорке оба артефакта и подвргли материјал масеној спектрометрији како би одредили њихов састав. Упркос високом степену корозије, која мења елементарни састав артефакта, резултати снажно сугеришу да су и кугла и наруквица направљени од метеоритског гвожђа.

Ово уредно решава дилему о томе како су два артефакта усклађена са остатком колекције: направљени су отприлике у истом периоду, који датирају из периода од 1400. до 1200. године пре нове ере.

„Доступни подаци сугеришу да би кугла и наруквица из колекције блага из Вилене тренутно била прва два предмета која се могу приписати метеорском гвожђу на Иберијском полуострву“, објашњавају истраживачи у свом раду, „што је компатибилно са хронологијом из касне бронзе".

Ипак, пошто су објекти јако кородирани, резултати нису коначни. Али постоје новије, неинвазивне технике које би се могле применити на објекте како би се добио детаљнији скуп података који би помогли у цементирању налаза, предлаже тим.

Налази су објављени у Trabajos de Prehistoria.