Скувао океане, спалио ваздух, али донео нови живот – младу Земљу погодио метеорит 200 пута већи од „убице диносауруса“

Наоружани мацолама и другим алаткама, научници су се запутили месту удара у Јужној Африци да узму узорке како би боље разумели какви су ефекти пада џиновског метеорита били.

Тим је пронашао доказе о масивном астероиду који је не само донео велику деструкцију, већ помогао бујање новог живота.

„Знамо да је након што се Земља обликовала постојало много остатака који су летели у близини и падали на њу. Али сад смо открили да је живот био веома отпоран на такве деструктивне ударе, па чак је и бујао након њих“, каже професор Нађа Драгон са Универзитета Харвард.

У поређењу са њим „убица диносауруса“ патуљак

Метеорит С2 био је много већи од свемирске стене која је погодила Земљу пре 66 милиона година и довела до изумирања диносауруса, која је била око 10 километара у пречнику.

За разлику од ње, С2 је био пречника 40 до 60 километара и имао 50 до 200 пута већу масу.

Погодио је Земљу и њеној „младости“, када је изгледала много другачије. Тада је била водени свет са врло мало континената. Живот је био једноставнији – једноћелијски микроорганизми.

Сакупљање узорака

Професорка Драбон заједно са троје својих колега отишла је у забачени предео Јужне Африке где су ренџери, наоружани аутоматским пушкама, морали да их прате због опасности од дивљих животиња као ловокрадица.

Тражили су ситне фрагменте стене који су остали након удара. Сакупили су стотине килограма камења и однели их на анализе.

Највредније примерке ставила је у лични пртљаг: „Обично ме заустави аеродромско обезбеђење, али онда почнем да им нашироко објашњавам колико је ово научно узбудљиво, а њима после неког времена буде досадно и пусте ме.“

Цунами који је обишао планету, киша ужарених стена…

Њен тим је сада реконструисао шта је тачно С2 урадио и колико је жестоко ударио у Земљу. Оставио је иза себе 500 километара широк кратер и избацио стене толико силином да су формирале облак који је кружио широм планете.

„Замислите облак, али уместо кише, са неба на земљу падају истопљене капи камења“, описује Драбонова.

Џиновски цунами би прошао око планете, искидао и подигао морско дно и потопио обалске пределе. Цунами који је погодио Индијски океан 2004. године не био био ни вредан поређења.

Сва ослобођена енергија генерисала би масивне количине топлоте које би скувале океане због чега би десетине метара воде у океанима испариле. Такође је подигао температуру ваздуха и до 100 степени.

Небо се постало црно од прашине и честица. Без сунчеве светлости да пробије тмину, једноставни живот на копну и у плиткој води који је зависио од фотосинтезе био је збрисан.

Живот је наставио да буја

Следеће што су научници утврдили, међутим, их је изненадило.

Насилни удар подигао је у атмосферу храњиве супстанце попут фосфора и гвожђа које су храниле једноставне организме.

„Живот није само отпоран, већ се и врло брзо повратио и почео да буја. Слично је као када ујутру оперемо зубе. Убијемо 99,9 одсто бактерија, али до увече су се већ вратиле“, објашњава професорка Драбон.

Нови налази указују на то да су овакви удари великих небеских тела били попут огромног нађубривача, ширећи есенцијалне састојке за живот широм планете.