„Дуга кућа“ стара 6.000 година са мноштвом пронађених артефаката, запањила археологе
Откриће две неолитске културе показује да су људи били раније настањени у Сандомјеж-Мокошину него што се мислило.
Археолози у Пољској открили су, не једну, већ две различите неолитске културе, што је изазвало фасцинацију у стручном свету који се бави древном историјом.
Почетком октобра 2024. археолози су започели ископавања на планираном градилишту у Сандомјеж-Мокошину. Првобитно су веровали да ће пронаћи остатке културе народа познатог као „први фармери у Скандинавији“, који су живели у периоду средњег неолита између 3700. и 3200. пре нове ере.
Истраживачи су открили велике јаме за складиштење које су садржале фрагменте глиненог посуђа, кременог алата и животињских костију. Њихови налази су потврдили очекивања о присуству врсте културе.
Међутим, дошло је и до „потпуно неочекиваног“ и интригантнијег открића, а то је „дуга кућа” која датира из периода између 5300-4900 п.н.е.
Откриће две различите неолитске културе указује на то да Сандомјеж-Мокошин није био само привремено насеље, већ место дуготрајног људског присуства.
Археолози су ископали изванредну структуру дуж осе север-југ локације. Дуга кућа, која датира из раног неолита, припадала је култури линеарне керамике или „бојних секира“. Раније, никакви докази о њиховом присуству нису пронађени у висоравни Сандомјеж.
Покрајинска канцеларија за заштиту споменика објаснила је да су друштву културе линеарне керамике (5500-4500 п.н.е.) припадали први фармери и узгајивачи који су мигрирали са закарпатске територије у југозападној Украјини у данашњу Пољску.
Названи по својој грнчарији, коју карактеришу мотиви паралелних линија, оставили су за собом неке од најстаријих керамика у Европи.
Иако је дуга кућа некада била широка шест метара и дуга 20 метара, остао је само њен део. Археолози верују да га је уништила „култура левкастих чаша или пехара“.
Сличне дугачке куће из овог периода пронађене су у другим деловима Пољске, Немачке, Чешке и Украјине.
Јаме и околина великих дугачких кућа пружају увид у културне праксе тадашњег становништва, укључујући технике изградње зидова од земље.
Присуство грнчарије, алата и предмета од опсидијана (вулканско стакло) пореклом из Словачке и Мађарске сугерише да је овај регион био укључен у мреже трговине на велике удаљености од веома раног периода.
Мултикултурално место
Откриће културе линеарне керамике у овом региону је без преседана, и нуди археолозима нове погледе на ову фасцинантну групу.
Иначе, у једној од јама коју су научници истраживали, појавила се још једна неолитска култура: Лублинско-Волинска култура.
Јединствена мисија открила је значајне артефакте из древне прошлости, показујући да је локација искусила утицаје више неолитских култура.
Археолошки тим се захвалио грађевинској групи на подршци и охрабрењу током пројекта. Благо пронађено из овог раног људског насеља биће пребачено у Музеј у Сандомјежу.
Коментари