Тајна гробница откривена испод Ризнице у Петри где је Индијана Џонс тражио Свети грал

Археолози предвођени др Пирсом Полом Кризманом, извршним директором Америчког центра за истраживање, откопали су древну гробницу.

Експедиција је проучавала Ризницу због дугогодишњих спекулација да две гробнице пронађене са леве стране објекта 2003. године нису једине тајне подземне просторије. Али та теорија није потврђена – све до сада.

Ризница је најпознатија грађевина из Петре, а на њену популарност умногоме је утицао трећи део филмског серијала Индијане Џонса, у ком је Харисон Форд са Шоном Конеријем тражио Свети грал.

Кризман је са тимом користио специјални радар чији таласи пробијају у тло и откривају подземне објекте. Откривене су просторије и са десне стране, чије су физичке каратеристике биле веома сличне онима које су откопане 2003. године.

Након добијања дозвола од јорданских власти за ископавања, Кризман је контактирао Џоша Гејтса, водитеља Дискаверијеве емисије Expedition Unknown.

Са филмском екипом, тим је у августу почео откопавање новооткривене гробнице. Право изненађење, међутим, лежало је унутар саме гробнице.

Док су многе гробнице откривене у Петри биле празне или већ отваране и покрадене, ова је била нетакнута, са посмртним остацима и загробним предметима направљеним од бронзе, гвожђа и керамике.

Нетакнута гробница испод Ризнице дала је фасцинантан увид у животе Набатејаца чије је пустињско краљевство владало тим простором од четвртог века пре нове ере па све до 106. године када их је анектирало Римско царство.

„Ово је изузетно ретко откриће. Током два века истраживања Петре, никада нешто слично није откривено и то испред једне од најпознатијих грађевина на свету“, истакао је Гејтс.

Истраживање Петре, светског чуда

Петра је двехиљадитих проглашена за једно од Нових седам светских чуда због своје јединствене архитектуре и многих мистерија које још увек окружују град. Док су стручњаци вековима расправљали о сврси Ризнице, најпопуларнија теорија је да споменик служио као маузолеј, иако у самој згради нису пронађени скелетни остаци, напомиње Гејтс.

Ризницу годишње посети стотине хиљада туриста, а била је кулиса у неколико филмова, међу којима најистакнутије има у филму Индијана Џонс и последњи крсташки поход из 1989. године, као место где се крије Свети грал.

Међу пронађеним артефактима било је неколико посуда, од којих керамички путир пронађен у рукама једног скелета, подсећа на облик Светог грала. „То је заиста био сјајан тренутак историје која имитира уметност“, рекао је Гејтс.

Мада су артефакти изузетно добро очувани, Кризман напомиње да су људски остаци, иако нетакнути, у много горем стању, него што би се очекивало. Претпоставља се да је узрок томе влажност и сезонске поплаве у Петри, као и порозност пешчара који окружује гробницу који је заробио влагу. На неким од скелета пронађена је и буђ.

Две гробнице које су пре две деценије археолози из Јорданског одељења за антиквитете открили испод леве стране Ризнице, имале су делимичне скелетне остатке, али подаци нису објављени, тако да је нејасно колико је особа пронађено, напомиње Кризман.

„Надали смо се да ћемо пронаћи било шта што би нам могло рећи више о древним људима и овом месту. Људски остаци могу бити заиста вредан алат у том погледу. Кости у овој гробници нису прекопаване и померане, тако да је то изузетно ретко.“

Редак увид у живот древних Набатејаца

Једна мистерија око Набатејаца је њихова погребна пракса. У литератури се набатејско друштво често описује као више егалитарно, са краљем који је више интегрисан са нижим класама од вођа других цивилизација, објашњава Кризман. До сада, од пронађених набатејских гробница, чини се да не постоји велика разлика између краљевских и оних у којима су сахрањени обични људи, тако да је тешко рећи да ли су недавно откривене гробнице испод Ризнице биле за чланове краљевске породице.

Истраживачи такође сумњају да је вићина текстила и накита који се обично налази у набатејским некрополама, као што су платнени завоји и огрлице и други накит који краси тела, изгубљени због влаге и поплавне воде која је продирала у гробницу.

Док истраживачи настављају да проучавају скелете, Кризман се нада да ће више детаља изаћи на видело о томе ко су ови људи били за живота. Истраживачи би желели да датирају скелете и артефакте, као и да користе ДНК узорке како би утврдили да ли су сахрањени били у сродству.  Друге анализе би могле да помогну у проучавању њиховог начина исхране и да открију да ли су се бавили физичким пословима, напомиње Кризман.

„Они мора да су били изузетно важне личности, јер место где су сахрањени је врло истакнуто, то је заиста главни узлаз у град“, сматра Гејтс.  „Мислим да ће сазнање ко су они заиста били помоћи да се откључа и део приче о Ризници.“