Министарка Беговић: Савет за ВИ кључан за регулисање изазовне области важне за развој науке

О томе где се све примењује вештачка интелигенција у Србији, а где ће се примењивати, о Био 4 кампусу и 100 дана Владе, за Дневник је говорила министарка науке Јелена Беговић.

„Савет се састоји од људи из праксе, људи који су експерти, људи из безбедности, како би могли да пратимо шта се дешава са вештачком интелигенцијом, како би могла и нова стратегија које се припрема да се заврши“, изјавила је за Дневник РТС-а министарка Беговић.

Министарка науке рекла је да је и да је у најави и закон који треба да регулише области и начин примене ВИ.

„Мислим да ће бити јако пуно посла око ове технологије с обзиром да има врло снажне продоре у различите аспекте наших живота, и мислим да озбиљна држава и треба да има специјализоване савете који се баве овом технологијом која је на неки начин позната, али и даје неке непознанице на које морамо да дамо одговор“, рекла је министарка Беговић.

Када је реч о медицини и пољопривреди, сматра да су управо те области, прве које имају користи од примене ВИ.

„Пре свега у медицини, убрзавање, откривање нових лекова, мислим да је то оно што увек грађане интересује, да ли ће чекати на неки нови лек 15 година или тај период који је, тако неки просек 12-15 година, може да се скрати. Захваљујући вештачкој интелигенцији, откривање нових лекова дефинитивно се убрзава. Такође, дијагностика постаје прецизнија, јер вештачка интелигенција постаје један сјајан алат за наше лекаре", додала је.

Различити аргументи у бројним дебатама

Вештачка интелигенција може да обрађује огромну количину података у јако кратком времену.

„Самим тим може да олакша лекарима које доносе дијагнозу или које преписују неку терапију да сужава неки број могућности и да на крају крајева, вам много више људи добије ефикаснију и дијагнозу и ефикаснију терапију, самим тим побољшавамо квалитет живота и побољшавамо здравље наших грађана“, објаснила је министарка Беговић.

Додала је да бројни експерти већ воде интензивне дебате о томе – где иде развој вештачке интелигенције.

„Једни су мишљења да никада неће достићи ниво људске интелигенције, иако јесте идеја развоја вештачке интелигенције јњ да правимо један механички модел начина размишљања човека, други кажу да ће се то јако брзо десити. У неким областима заиста, у обради велике количине података, ту нас негде превазилази, али и такође у неким доменима креативности, ту се сад већ поставља питање. Неке анализе кажу да право, медицина и наука су тренутно најмање, под знацима навода – угрожене, у смислу, ти експерти ће нам увек требати, макар у неком периоду који долази. Наравно, неки послови ће захваљујући, и због вештачке интелигенције, ће нестајати. Међутим, паралелно са тиме увек настају неки нови послови, неке нове експертизе које морају да се развијају“, истиче министарка Беговић.

Расте број научно-технолошких паркова

„Вештачка интелигенција дефинитивно залази у све аспекте наших живота, на крају крајева, различити процеси који се дешавају у мобилном телефону, друштвене мреже, сакупљање података, све то се негде обрађује, и зато је јако битно да имамо тела које се тиме баве“, додала је гошћа Дневника.

Министарка науке осврнула се и на отварање научно-технолошких паркова, међу којима је први отворен у Београду: „Први јесте у Београду, затим Чачак и Ниш, онда се отворио, прво је Нови Сад, па затим камен темељац за Крушевац... Значи, расте број научно-технолошких паркова, али оно што је битно јесте да расте броје компанија које се налази у њима. Нека процена је око 350 компанија. То су иновативне компаније, које свој пословни модел базирају на некој иновацији, значи не купују туђ производ и продају га трећим лицу, него заиста имају своју иновацију, и то има огромну вредност и за економију Србије и за један друштвени развој Србије“.

Министарка Беговић каже да скоро 4.000 људи тренутно ради у наведеним компанијама и да је то, према њеном мишљењу, сјајна развојна шанса за Србију: „Очекујемо да ће се градити нови у Крагујевцу, проширујемо Чачак, проширујемо Ниш, прошириваћемо Београд, Нови Сад… Расте број компанија, преко 700 старт-ап компанија је у Србији којима треба та врста подршке да би изашли једног дана на неко светско тржиште и досегли неке много веће, веће вредности него данас“.

Отворен је јавни позив за све заинтересоване да у Био 4 кампусу изнајме простор.

„Кад причамо о науци, увек причамо и о том неком економском аспекту, зато што у науци, заиста је огроман потенцијал и за развој економије, за развој нових услуга, за развој нових производа. На крају крајева, већина и производа које данас користимо и технологије, заиста су и развијене у науци, у неким лабораторијама од стране научника. Био 4 кампус је један велики пројекат, највећи научни пројекат, што се тиче улагања у инфраструктуру, и подразумева платформу за сарадњу између академије, значи научника, професора, приватног сектора, великих, средњих, малих компанија из области био и вештачке интелигенције“, рекла је министарка Беговић.

Отварање регионалног центра у Новом Пазару

Министарка истиче да „већ имамо потписаних 12 меморандума о разумевању са великим фармацеутским и био-фармацеутским компанијама од Јапана до Сједињених Америчких Држава“, у очекивању и домаћих компанија.

„То ће бити специфична инфраструктура, мешавина пословног простора и специјализованих лабораторија које су неопходне за развој и на крају, примену ове науке опет у пољопривреди, биомедицини, заштити животне средине. Тако да, врло смо узбуђени и срећни, и чекамо да видимо ко ће нам се све још обратити за сарадњу“, каже министарка.

Коментаришући 100 дана рада нове Владе, министарка је, поред регулаторног оквира на којем ће се радити, између осталог, најавила и отварање регионалног иновационог центра у Новом Пазару крајем августа, као инфраструктуре врло битне за тај регион, где ће, како истиче, млади људи моћи да развијају своје идеје, да науче много тога, сарађују са научно-технолошким парковима и да остају у својим градовима.