„Џиновско око“ – савршен кандидат за проналазак живота ван Сунчевог система

ЛХС-1140б названа је, примерено свом изгледу, „џиновско око“, пошто јој скоро целу површину покрива глобални океан са дебелим слојем леда и један регион површине 4.000 километара квадратних, који подсећа на дужицу стално окренуту ка својој звезди.

„Од свих тренутно познатих егзопланета умерене температуре, ЛХС-1140б би могла да буде најбољи кандидат да се једног дана потврди постојање течне воде на површини планете ван нашег соларног система. То би био велики корак у потрази за насељивим егзопланетама“, наводи астрофизичар Чарлс Кадју са Универзитета у Монтреалу.

Егзопланета ЛХС-1140б, откривена пре неколико година, има пречник 1,73 пута већи од Земљиног и 5,6 пута је масивнија. Много је ближа својој звезди него што је Земља Сунцу – једна пута ротација јој траје тек 25 дана.

Да је којим случајем њена звезда слична нашем Сунцу, то би било преблизу за развој било каквог живота. Међутим, њена звезда је хладнији, пригушени црвени патуљак, па је раздаљина таман толика да се налази у „насељивој зони“ – ни превише далеко да би била хладна, ни превише близу да би била претопла.

Због своје близине звезди, егзопланета је плимно закључана, па јој је увек само једна иста страна окренута ка њој. Исти феномен видимо када је у питању Месец, коме се са Земље види увек само једна страна.

Чињеница да је у „насељивој зони“ не значи аутоматски да има све потребне услове за развој живота. Да би се разумела хемијска структура ЛХС-1140б, научници морају да проуче њену атмосферу, ако је уопште има.

Са удаљеношћу мањом од 50 светлосних година, систем је довољно близу да могу да се приупе детаљне информације о начину на који се светло мења док егзопланета пролази између своје звезде и Земље.

Део светлости ће проћи кроз атмосферу, а док пролази биће или апсорбован или појачан у зависности од врста атома у њој.

Тако су Кадју и његове колеге детектовале присуство азота, доминантног састојка и Земљине атмосфере. Да је којим случајем ЛХС-1140б гасовитији, попут Нептуна, његова атмосфера била би богатија водоником. Присуство азота такође указује на секундарну атмосферу која се формирала након „рађања“ планете.

Имајући у виду плимно закључавање, глобални океан је много другачији од оног какав бисмо иначе замишљали. Страна планете супротна звезди је много хладнија па је океан прекривен ледом, вероватно и потпуно залеђен.

Само она „дужица“, односно регион најближи звезди који директно у њу гледа је довољно топао да може да подржи течну воду. Научници процењују да може да достигне умерених 20 степени на површини што је довољно за развој богатог морског екосистема.