Скривени тунел у мајанском храму открива мрачне тајне жртвовања мушких близанаца

Откриће је направљено након што је међународни тим научника анализирао најновијом технологијом древне људске остатке пронађене у Чичен Ици.

Налази, објављени у часопису Нејчер (Nature), оповргавају теорије да су девојчице и жене чиниле већину људских жртава у храмовима.

Чичен Ица у данашњем Мексику један је од најпознатијих археолошких локалитета у Северној Америци, а град је представљао моћан политички центар вековима пре доласка Шпанаца.

Град је познат по својој монументалној архитектури, укључујући и огроман храм Кастиљо. Оно по чему је злогласан јесте распрострањена пракса жртвовања људи.

У Чичен Ици су откривени бројни физички остаци као и уметнички цртежи обреда. Претражујући један од храмова још почетком 20. века научници су открили остатке стотина жртава, као и огроман цомпантли односно витрину за лобање.

Али разлог и контекст обредног убијања на локалитету није претходно анализиран. Оно што је било познато је да су многе жртве била деца и адолесценти.

Иако се веровало да су девојчице биле примарни фокус људског жртвовања, стручњаци кажу да је тешко само на основу физичког прегледа одредити пол од костура тако младих појединаца.

Недавне анатомске анализе показале су да су заправо многе жртва биле дечаци. Подземна одаја, позната као чултун, откривена 1967. године садржала је остатке више од 100 деце.

Просторија је била спојена са малом пећином, што се сматра као тачка спајања са подземним светом.

Стручњаци су сада спровели детаљну генетску истрагу остатака 64 деце која су ритуално убијена.

Датирање је показало да је просторија коришћена као мртвачница током периода од 500 година, од седмог до дванаестог века, али да већина откривених остатака потиче од 800. до 1000. године, односно политичког врхунца Чичен Ице.

Генетске анализе показале су да су сва деца чији су остаци ту похрањени била дечаци. Анализе су такође показале и да су деца потицала од локалне мајанске популације, а да је најмање четвртина деце била у роду са неким другим дететом из одаје.

Млади сродници имали су сличну исхрану, што указује да су вероватно одрастали заједно у истом дому.

Коауторка студије др Кетрин Нагеле са „Макс Планк“ института за еволутивну антропологију каже да су на опште изненађење открили два пара идентичних близанаца.

Због тога сматрају да су сродна мушка деца најчешће одабирана у паровима за обредна жртвовања.