Професор Аулет за РТС: Најбољи начин да предузетник пропадне је опседнутост технологијом

Професор Аулет дошао је на позив министарке науке и БИО4 кампуса, а за РТС је говорио о томе шта су од њега могли да науче наши стручњаци.

-Мислим да је најважније што су научили да могу да буду, то  може да се научи. То није уметност, то је занат. И сви су видели прве принципе ова претходна четири дана и имају презентације, које показују да они нису само изумитељи, већ да знају како да иновацију понуде тржишту.

Које су биле најчешће дилеме наших научника Како их оцењујете?

-Они постају опседнути технологијом и то је најбољи начин да пропаднете као предузетник. Мислите да имате одговор. Сада морају да постану опседнути купцем и решавањем проблема, морате да се заљубите у решавање проблема, а не у аспект: „Ја имам технологију“.

Предузетништво се учи из више слојева. Видевши примере, компаније које су успеле и како су успеле, компаније које су пропале и зашто су пропале, образац је јасан. Људи који су опседнути технологијом и својим производом имају тенденцију да пропадну, а људи који су опседнити решавањем проблема купаца, те компаније успевају.

Како научник да постане предузетник, шта саветујете? Које грешке праве и које су замке?

-Сви су предузетници, било да су научници или не. Прво треба да узму књигу и да кажу који су принципи предузетништва, кад их разумеју, а једноставни су, да их примене. Тако постајеш предузетник. Не постајеш добар кошаркаш гледајући друге људе како играју, можеш да учиш, да имаш тренера, али на крају мораш да играш. И на крају, морају да имају самопоуздање и да знају да то могу да ураде и да то почну да раде.

Имате дипломе Харварда и МИТ-а. Колико је Вама било потребно времена да постанете предузетник и да о томе предајете? Шта је Вама било најтеже?

-Нико у мојој породици није био предузетник. Моја мајка није знала шта је то, морао сам да јој објашњавам да нисам незапослен него предузетник. Како сам ја то урадио. Ја сам волео кошарку док сам одрастао. И док сам радио у великој компанији, увек сам мислио да су ствари постављене више политички, а не по заслузи . У кошарци, сви знају кад си нешто добро урадио.. И ја зато волим предузетништво,  јер сви виде шта си урадио, да ли је добро или није.

Биле су потребне три компаније, прва није била успешна, али сам много научио, друга је била успешнија, а трећа је ишла од 50 милиона до пола милијарде долара за две и по године. У трећој компанији сам радио мање него у првој , а опет је била успешна,  јер сам знао шта радим. А како сам постао професор. Случајно. Ја нисам научник, ја сам предузетник.

Вратио сам се у МИТ и рекао: „Ја сам постао предузетник, али мислим да не подучавате о предузетништву на прави начин“. Они су рекли: „Како би требало да предајемо?“ Рекао сам: „Овако би требало“. Рекли су: „Сјајно“. Питао сам шта то значи, рекли су: „Ви ћете предавати“. Рекао сам дато није била идеја, рекли су ми да радим неко време. Почео сам да радим, свидело ми се, и мислим, да ћу то радити то до краја живота.

Шта овом обуком добијају наши  грађани, научници, а шта држава?

-Прво – учимо људе како да успешно послују и да се мењају. Суштина је како да се оптимизује постојећа организација, ту је претпоставка да нема промене, а данашњи свет це ићи брже и брже, неће бити спорији него данас.

Морамо да научимо људе како да ефикасно воде у времену промена. Није реч само о томе преживети ковид, морате да научите како да напредујете у том времену. Ми то зовемо стварање несаломих људи, тима, организација. И зато је то важно. Пошто се свет креће брже, потребно нам је више предузетника, а како ћемо се носити с том променом, то ће радити предузетници.